Википедија

Азд

Азд или Ел Азд (арап. أزد) је назив једног од многобројних арапских племена.[1] Оно представља један од огранака арапског племена Кахлан, које представља једну од две гране Кахтанита, док је друго оно у Химјару.

У древна времена, они су насељавали Мариб, престоницу Сабејског краљевства које се налазило на простору данашњег Јемена. Њихова земља је била наводњавана помоћу Бране Мариб, која је према неким мишљењима представљала градитељско чудо антике због својих димензија. Када се брана урушила по трећи пут током 1. века н. е, велики број припадника племена Азд је напустио Јемен и мигрирао у разним правцима.

Азд је такође широко распрострањен као мушко име у Јемену.

Азд огранци уреди

У трећем веку нове ере пелеме Азд се развојило у три под-групе, сваку од њих је предводио по један од синова Амр ибн Музаикија.

Имран Бин Амр уреди

Имран бин Амр и већина племена су отишли у Оман, где су успоставили присуство племена Азд у Источној Арабији. Касније су напали Караман и Шираз у јужној Персији, што ће остати познато као "Азд Даба". Друга грана кренула је западно назад у Јемен, а једна група је отишла даље запад све до Тихаме на Црвеном мору. Ова група је постала позната као "Азд Уман" након појаве ислама.

Џафан ибн Амр уреди

Џафна бин Амр и његова породица отишли су у Сирију, где где су се населили и успоставили краљевство Гасанида. Тако су именовани по извору воде где се зауставили на путу у Сирију. Из ове гране су проистекли:

Гасаниди су углавном остали хришћани. Данас они чине већину арапских хришћана у Либану, Палестини, Јордану и Сирији.[2][3][4][5]

Талаба ибн Амр уреди

Талаба ибн Амр је напустио своје племе Ел Азд код Хиџаза и боравио између Талабије и Ди Кара. Када је сакупио снагу, кренуо је ка Јахтрибу, где је остао. Од његове лозе потичу велики Авс и Хазраџ, синови Харита бин Талабе. То је био муслимански Ансар (војно звање) и који створио последњу арапску династију у Шпанији (Насриди).

Харита ибн Амр уреди

Харита ибн Амр је водио грану племена Азд Кахтани. Лутао је са племеном по Хоџазу док нису дошли у Тихаму. Имао је три сина који су се звали Ади, Афса и Лахи. Ади је био родоначелник племена Барик, Лахи, родоначерлник Куза'а и Афса, родоначелники Аслама.[6][7] 


                              Azd
                                |                     
                 .--------------+------------.                        
                 |                           |                      
               Mazin                     Shahnvah
                 |                           |                  
      .----------+----------.       .--------+-----------.           
      |          |          |       |        |           |
      |          |          |       |        |           |
      |          |          |    Samala  (Banu) Daws   Haddan
 Thalabah     Haritha     Jafna
      |          |    (Ghassanids/The Ghassinids)
   .--+----.     |
   |       |     |_________________
(Banu) Aws  (Banu) Khuza'a/Khazraj |
                                   |
                         .-----+---+----------.
                         |         |          |
                        Adi       Afsa      Lohay
                         |         |          |
                       Bariq     Aslam  (Banu) Khuza'a
                                   |          |
                                Salaman   Mustalik

Захран уреди

Захран је било предисламско племе које је било изданак племена Азд које је своје порекло вукло из Сабејског краљевства (Сабе) у Јемену. Недостатак воде подстакао их је да се преселе у место Ел Баха у Арабији. Данас се припадници племена Захран могу наћи широм Блиског истока и шире. Према арапским научницима, дијалект који користе племена Хиџаз, Захран и Гамид, најближи је класичном арапском језику.[8][9]

Азд Уман уреди

Азд 'Уман је било доминантно арапско племе у источним крајевима калифата и било је покретачка снага у освајању Фарса, Макрана и Синда.[10] Били су главна трговачка група Омана и Ел-Убуле, која је организовала трговачку дијаспору са насељима Персијанизованих Арапа на обалама Кирмана и Макрана, проширујући се до Синда за владавине Ардашира.[10] Они су били снажно укључени у западну трговину са Индијом и ширењем муслиманских освајања и почели су да консолидују своју комерцијалну и политичку власт на источној граници. Током раних година муслиманског освајања, луке Азда Бахреин и Оман су постале базе за поморске бродове муслимана који су отишли у Фарс и Хинд.[10] Од 637. год., освајање Фарса и Макрана овим просторима доминирају Азди и савезничка племена из Омана. Између 665. и 683. године, Азди Уман је постао фаворит јер се нарочито истакао и доспео на положај у Басри захваљујући Зијаду ибн Абихи, гувернеру Муавије I, његовом сину Убаидули.[10] Када је припадник њиховог племена Абу Саид Ел Мухалаб ибн Аби Суфра постао гувернер, њихов утицај и богатство су се повећали док је прошириоивао муслиманска освајања према Макрану и Синду, где су се насељавали и многи други Азди.[10] Међутим, након његове смрти 702. године, изгубили су власт на власт са успоном Ел Хаџаја ибн Јусуф-а као гувернера Ирака.[10] Ел-Хаџај је спроводио систематску политику разбијања Омејадске моћи, због чега су Азди такође трпели.[10] Са смрћу Хаџаја и под Сулејманом ибн Абд ел Маликом као калифом, њихова срећа се поново окренула именовањем Јазида ибн ел Мухалаба.[10]

Утицајни људи или гране Азда уреди

Референце уреди

  1. ^ Azd, G. Strenziok, The Encyclopaedia of Islam, Vol. I, ed. H. A. R. Gibb, J. H. Kramers, E. Levi-Provençal, J. Schacht, (Brill, 1986), 811.
  2. ^ Hashem Y Hashem, webmaster@marjeyoun.net. „gebara.marjeyoun.net”. gebara.marjeyoun.net. Архивирано из оригинала 27. 12. 2013. г. Приступљено 26. 12. 2013. 
  3. ^ „hobeika.ca”. hobeika.ca. Приступљено 26. 12. 2013. 
  4. ^ „abouhaidar.com”. abouhaidar.com. Приступљено 26. 12. 2013. 
  5. ^ „Our Ancestors”. Mahfood.marjeyoun.net. Архивирано из оригинала 27. 12. 2013. г. Приступљено 26. 12. 2013. 
  6. ^ Constructing Al-Azd: Tribal Identity and Society in the Early Islamic Centuries. Books.google.com.sa. Приступљено 26. 12. 2013. 
  7. ^ Ḥasan 1978, стр. 34, 35.
  8. ^ Suwaed 2015, стр. 261
  9. ^ Cuddihy, Kathy (2001). An A to Z of Places and Things Saudi. London: Stacey International. стр. 6. ISBN 9781900988407. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж Wink 2002, стр. 51–52;"It is not accident that, among the Arabs, the Tribe of the Azd 'Uman were instrumental in the conquest of Fars, Makran and Sind, and that for some time they became the dominant Arab tribe in the eastern caliphate."
  11. ^ Ibn Khallikan wafayat alayan pp. 524. alwarraq edition.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Азд на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Азд&oldid=27674426”