Акуминкум (лат. Acumincum, на српском Градина) је античко утврђење и средњовековна тврђава који су се налазили на обали Дунава, на лесном платоу, код данашњег Сланкамена, у општини Инђија. Сам назив Акуминкум је изворно келтска реч.[1]

Акуминкум
Остаци Акуминкума, Стари Сланкамен
Опште информације
МестоСтари Сланкамен
ОпштинаИнђија
Држава Србија
Време настанкапредримско доба
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
Положај Акуминкума у 2. веку
Положај Акуминкума у 2. веку

Опис непокретног културног добра уреди

Римско утврђење подигнуто на праисторијском опидуму. Средњевек. Тврђава саграђена у 14. веку. У периоду од 1. до 3. века, на основи келтског опидума подигнуто је римско утврђење. Из најстаријег античког слоја од археолошких налаза јављају се керамика, опека и тегуле. Током 2. и 3. века утврђење, као и грађевине унутар њега су обновљене. Зидови су били од камена. Овде је била стационирана кохорта 1. лат. Campanorum). И ово утврђење је било прилагођено конфигурацији терена.

Од града су остале рушевине Горње и Доње тврђаве из друге половине 15. века. На источном зиду сачуване су по једна правоугаона и полукружна кула. У непосредној околини тврђаве налазе се следећи локалитети Хумка, Танацков салаш и Дугореп, на којима су утврђени културни слојеви од праисторије до средњег века. Испод саме тврђаве, у подруму винарије “Акуминкум”, некадашњег жупног дома, сачувани су остаци турског хамама из 16. века.

Паралелно у подножју Градине развијало се цивилно насеље. Из утврђења, као и са ширег подручја данашњег Старог Сланкамена, потичу бројни налази римског новца, од Галијена до Јустинијана, као и камени споменици који се чувају у Археолошком музеју у Загребу. У 5. или 6. веку, за време велике сеобе народа, насеље је порушено од стране Гепида, Хуна или Авара. На то указују трагови паљевине између античког и средњовековног слоја, као и значајни трагови пустошења на римским бедемима и осталим грађевинама, па се претпоставља да је Акуминкум делио судбину других каструма у овом делу Лимеса.

У близини Старог Сланкамена нађен је надгробни споменик подигнут Титу Флавију Прокулу, који је носио титулу princeps praefectus Scordiscorum, из 2. половине 1. века п. н. е.[2]

Историја истраживања уреди

Археолошким ископавањима од 1955- 1958. године утврђено је да је Градина вишеслојно налазиште, чији најстарији слојеви припадају позном брозаном добу и насељу Скордиска од кога су сачувани делови бедема.[3]

На налазишту су на остацима античке откривени остаци средњовековне тврђаве, која се у изворима 1072. године помиње као Каструм Зеленкамен. Почетком 15. века утврда је била у поседу српских деспота Лазаревића и Бранковића. У то време у Сланкамену се налазио један од важнијих преписивачких центара. Турци су град заузели 1521. године, а затим се често помиње у Аустро-турским ратовима, поред осталог и као поприште битке код Сланкамена, 1691. године, у којој је аустријска војска под заповедништвом Лудвига Баденског победила турску војску.

Из најстаријег античког слоја пронађени су скромни остаци архитектуре зидани ломљеним каменом са блатом као везивним агрегатом, као и у техници сухозида, док се од покретних археолошких налаза јављају керамика, опека, имбрекси и тегуле.

Напомена, римска освајања ових крајева почела су 146. године п. н. е. и трајала су све до 15 године наше ере када су Римљани успели да сломе Скордиске и овај део Подунавља прикључе Римској империји.

Значај уреди

Одлука о утврђивању археолошког локалитета под називом Акуминкум, Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС број 1332/48. од 16.08.1948. године.[4] Категорија - Културна добра од великог значаја Број и датум службеног гласила одлуке о категоризацији: "Службени лист Аутономне покрајине Војводине" број 28/91.[5]

Територијално надлежан завод за археолошки локалитет је Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица.

Референце уреди

Литература уреди

  • П. Петровић, Римски лимес на Дунаву у Доњој Панонији, Фрушка гора у античко доба, Нови Сад 1995,9-29.
  • М. Ђорђевић, Стари Сланкамен, Утврђења, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 1998, 394. - М. Ђорђевић, Стари Сланкамен, Утврђења, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 2007, 399.

Види још уреди

Спољашње везе уреди