Алберт Ниман (хемичар)
Алберт Фридрих Емил Ниман (нем. Albert Friedrich Emil Niemann; Гослар, 20. мај 1834 — Гослар, 19. јануар 1861) је био немачки хемичар, који је заједно са Франческом Ди Стефаном 1859. године изоловао кокаин,[1] а познат је и по првом детаљном опису токсичног деловања бојног отрова иперита.[2]
| Алберт Ниман | |
|---|---|
 Плоча на Нимановој родној кући у Гослару | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 20. мај 1834. |
| Место рођења | Гослар, Краљевина Хановер |
| Датум смрти | 19. јануар 1861. (26 год.) |
| Место смрти | Гослар, Краљевина Хановер |
| Образовање | Универзитет у Гетингену |
Радио је на Гетингенском универзитету.[1] Професор Фридрих Велер, који је на истом универзитету предавао хемију, увезао је лишће коке и дао га Ниману на анализу.[3] Овај је 1859. успео да из добијеног биљног материјала изолује примарни алкалоид и назвао га је кокаин.[1] Ово откриће је објавио наредне године у својој дисертацији под називом „Über eine neue organische Base in den Cocablättern“, која му је донела звање доктора наука.[1][4]
Током експеримената са етиленом и сумпор дихлоридом, Ниман је синтетисао иперит - бис(2-хлоретил)сулфид - бојни отров из групе пликаваца. Постоје тврдње да је иперит открио 1822. француски хемичар Сезар-Мансијет Депрец (1798–1863), али он није забележио било какве негативне утицаје ове супстанце на организам човека. Ниман је био први научник који је забележио штетна дејства иперита:[2] Доказује их чињеница да уколико, макар у траговима, случајно дође у контакт са било којим делом коже у првом тренутку не изазива бол, али се након неколико часова јавља црвенило, а после неколико дана и пликови, који дуго времена остају загнојени и веома тешко зарастају, остављајући велике ожиљке.[5]
Извори уреди
- ^ а б в г Gootenberg, Paul (1999). Cocaine: Global Histories. Routledge. стр. 84. ISBN 978-0-415-19247-7.
- ^ а б „By Any Other Name: Origins of Mustard Gas”. Архивирано из оригинала 01. 02. 2014. г. Приступљено 05. 10. 2010.
- ^ Karch, Steven B. (2002). Karch's Pathology of Drug Abuse. CRC Press. стр. 3. ISBN 978-0-8493-0343-2.
- ^ Albert Niemann (1860). „Ueber eine neue organische Base in den Cocablättern”. Archiv der Pharmazie. 153 (2): 129—256. doi:10.1002/ardp.18601530202.
- ^ Albert Niemann (1860). „Über die Einwirkung des braunen Chlorschwefels auf Elaylgas”. Liebigs Annalen der Chemie und Pharmacie. 113: 288—292. doi:10.1002/jlac.18601130304.
Литература уреди
- Karch, Steven B. (2002). Karch's Pathology of Drug Abuse. CRC Press. стр. 3. ISBN 978-0-8493-0343-2.
- Gootenberg, Paul (1999). Cocaine: Global Histories. Routledge. стр. 84. ISBN 978-0-415-19247-7.