Александар Опарин
Александар Иванович Опарин (рус. Алекса́ндр Ива́нович Опа́рин; Угљич, 2. март 1894 — Москва, 21. април 1980) био је руски биохемичар, познат по теорији абиогенезе,[1] а такође је познат и по својој књизи "Порекло живота".[2] Проучавао је ензимске процесе у биљним ћелијама и допринео развоју индустријске биохемије у Совјетском Савезу.[3]
Александар Опарин | |
|---|---|
 Опарин средином 1970-их | |
| Датум рођења | 2. март 1894. |
| Место рођења | Угљич Руска Империја |
| Датум смрти | 21. април 1980. (86 год.) |
| Место смрти | Москва СССР |
Биографија уреди
Рођен је 1894. године у Угљичу, а дипломирао је 1917. године на Московском Државном Универзитету и ту је постао професор биохемије 1927. године. Први његови радови су били везани за биљне ензиме и њихову улогу у метаболизму биљака.[4] Године1924. први пут је објавио своју теорију постанка живота на Земљи, која се базирала на хемијској еволуцији органских молекула у такозваној примордијалној супи.[4] Заједно са Алексејем Бакхом је 1935. године основао Институт биохемије у склопу Совјетске академије наука. Постао је дописни члан Совјетске Академије Наука 1939. године, а 1946. године и пуноправни члан. 1970. године је изабран за председника Међународног удружења за проучавање порекла живота. Опарин је умро 21. априла 1980. године у Москви.
Добитник је многобројних награда за допринос науци, а неке од њих су: 1969. је постао Херој социјалистичког рада, 1974. је примио Лењинову награду, а 1979. му је додељена Ломоносовљева Златна медаља за "изванредна достигнућа у биохемији". Пет пута је награђиван Орденом Лењина.[4]
Теорија порекла живота уреди
Према биолошким и хемијским сазнањима тог доба, Опарин је заједно са британским научником Џ. Б. С. Халдејном развио теорију хемијског почетка живота (абиогенезе) и описао је у својој књизи "Порекло живота" 1924. године.[1]
Полазио је од следећих претпоставки:
- Не постоји битна разлика између живих бића и неживе материје. Сложеност живих бића је само последица хемијске, а затим и биолошке еволуције материје.
- Након открића метана око Јупитера и других великих планета, Опарин је претпоставио да је првобитна Земљина атмосфера била редукујућа и садржала је метан, водоник, амонијак и водену пару. У оваквој редукујућој атмосфери није било кисеоника.
- Под утицајем електричних пражњења и ултраљубичастих зракова, атмосферски гасови су реаговали с врелом водом и стварали прве органске молекуле који су се поступно концентрисали у мањим воденим запреминама. Опарин је том процесу дао назив "прасупа" или "првобитна супа".
На темељу радова других хемичара и сопствених експеримената, Опарин је доказао да је с повећањем сложености органских молекула долазило до формирања структура коацервата, кугластих хидрофобних агрегата, који су се састојали од колоидног раствора органских молекула. Уроњени у водени раствор, коацервати су могли да формирају још сложеније структуре с двоструком липидном мембраном, које су биле способне за процес осмозе. Опарин их је назвао протобионтима, структурама које су могле да расту, деле се и имале су прве назнаке метаболизма. Он их је сматрао првим правим претходницима живих бића.
Полазећи од Опаринових и Халданеових идеја, Стенли Милер и Харолд Јури су 1953. године извели експеримент у ком су доказали да је могуће стварање органских молекула из гасова присутних у првобитној редукујућој атмосфери.[5] Милер-Јуријев експеримент је први у низу сличних експеримената који су дали још чвршће потврде теорији абиогенезе.
Референце уреди
- ^ а б „Aleksandr Oparin | Russian biochemist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 19. 4. 2019.
- ^ Hyman, Tony; Brangwynne, Cliff (21. 11. 2012). „In Retrospect: The Origin of Life”. Nature (на језику: енглески). 491: 524—525. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/491524a.
- ^ Great Soviet Encyclopedia, 3rd edition, entry on "Опарин", available online here [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2009)
- ^ а б в „Alexander Oparin - Important Scientists - The Physics of the Universe”. www.physicsoftheuniverse.com. Приступљено 5. 5. 2019.
- ^ „A Production of Amino Acids under Possible Primitive Earth Conditions” (PDF).
Спољашње везе уреди
- Биографија Опарина на сајту Britannica
