Алексије Аксух
Алексије Аксух (грчки: Ἀξούχ или Ἀξοῦχος) је био византијски војсковођа турског порекла из 12. века. Служио је цара Манојла I Комнина (1143-1180).
Биографија уреди
Алексије је био син Јована Аксуха, мега доместика византијске војске, пријатеља и десне руке цара Јована II Комнина (1118-1143)[1][2]. Алексије се оженио Маријом Комнин, ћерком Јовановог најстаријег сина и савладара Алексија Комнина[3]. Алексије је као искусан војник добио чин протостратора и учествовао је у неколико војних похода цара Манојла I Комнина (1143-1180). Послат је 1157. године у Јужну Италију у настојању да поврати византијску власт након пораза мега дукса Алексија Комнина[4]. Алексије је у томе очигледно био веома успешан што доводи до закључења мировног споразума са Виљемом I Сицилијанским 1158. године. Споразум је био веома повољан по Византију и омогућио је византијској војсци да се извуче из Италије[5]. Манојло се фокусирао на источне делове свога царства. Води рат у Киликији против јерменског господара Тороса. Овај рат завршен је неуспешно[6]. Године 1165. Алексије је упућен у Киликију као главни командант византијске војске са титулом дукса[7]. Вероватно је узео учешћа и у рату са Угарском 1166. године.
Око 1167/70. године Алексије је пао у немилост Манојла након што је оптужен за заверу против цара. Своју палату уредио је величанственим сликама на којима су приказане победе Килиџ Арслана II (1156-1192), селџучког султана Иконије[8]. Између осталог, Алексије је оптужен за вештичарење, а на терет му је стављено и то што Марија од Антиохије, Манојлова супруга, не може имати деце[9]. Јован Кинам је тврдио да су оптужбе истините, али Никита Хонијат верује да нису[10]. У сваком случају, Алексије је протеран у манастир где је провео остатак живота, упркос напорима његове супруге да га ослободи. Марија је наводно умрла од туге због судбине свога мужа. Алексије умире неколико година после замонашења[11].
Алексије је имао двојицу синова. Један од њих је Јован Комнин Дебели који је предводио неуспешну побуну против Алексија III Анђела (1195-1203).
Референце уреди
- ^ ODB, "Axouch" (A. Kazhdan, Alexander Cutler). стр. 239.
- ^ Magdalino 2002, стр. 195, 207
- ^ Guilland 1967, стр. 481.
- ^ Magdalino 2002, стр. 60–61
- ^ Magdalino 2002, стр. 61–63
- ^ Magdalino 2002, стр. 61, 67
- ^ Magdalino 2002, стр. 107.
- ^ ODB, "History Painting" (239, 938–939.
- ^ Garland, Lynda; Stone, Andrew (2006). "Mary of Antioch". De Imperatoribus Romanis: An Online Encyclopedia of Roman Rulers and Their Families.
- ^ Magdalino 2002, стр. 19, 218
- ^ Magdalino 2002, стр. 6–7
Литература уреди
- Guilland, Rodolphe (1967). „Le Protostrator”. Recherches sur les institutions byzantines, Tome I (на језику: French). Berlin: Akademie-Verlag. стр. 478—497.
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York and Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Magdalino, Paul (2002) [1993]. The Empire of Manuel I Komnenos, 1143–1180. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52653-1.