Амброзија (биљка)
Амброзија (лат. Ambrosia artemisiifolia) је род инвазивних корова, једна од најпознатијих и најопаснијих алергених биљака на свету. У народу је позната и под називима лимунџик, опаш, парложна трава, пеленаста амброзија, американка и фазануша. Амброзија је једногодишња биљка висине од 20 cm до 2 m. Корен је вретенаст, стабло је усправно, разгранато, са листовима јајоликог облика, посутим длачицама, јако изрезаним, са уским режњевима. Пресек стабла је четвртаст или округао. Стабљика је једноставна, у горњем делу граната, усправна са густо прилеглим длакама или вунастим длакама, тупо четвороугласта. Листови су најчешће наспрамни, са горње стране су тамнозелени, а са доње стране сивозелени. Главице су једнополне. Мушке главице су полулоптасте, са кратким дршкама, у густим терминалним класастим цвастима са брактејама. Женске главице се налазе испод мушких главица, у пазуху горњих листова. Цветови мушких главица су бледожути, има их 10-15 у главици. Поседују цевасту круницу и шиљате режњеве. Женски цветови су појединачни са зеленим плодником. Брактеје су у облику кљуна. Плод је затворен са очврслим инволукрумом. У природи је нико не једе због горког укуса. Цветови су скупљени у дуге гроздасте цвасти на врху стабала и грана, жућкасте боје. Ниче од средине априла, а цвета у касно лето и јесен, од средине јула до првих јесењих мразева.[1]
| Амброзија | |
|---|---|
| |
| Ambrosia artemisiifolia | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Asterales |
| Породица: | Asteraceae |
| Потплеме: | Ambrosiinae |
| Род: | Ambrosia L. |
| врсте | |
|
A. acanthicarpa | |
Штетност уреди
Полен амброзије изазива алергију код 10% људи. Од свих поленских алергија полен амброзије је узрочник у 50—60% случајева. Код најосетљивијих особа 8-20 поленових зрна у 1 m3 ваздуха може да изазове јаке реакције, а само једна биљка амброзије производи 1-8 милијарди поленових зрна.
У полену амброзије је констатовано 52 једињења која су алергогена од којих су 6 посебно опасни. Алергијска реакција се првенствено јавља на горњим дисајним путевима. Отежано дисање и појачана секреција су основни облици алергије која може у неким ситуацијама прећи и у астматичне нападе. Дерматитиси изазвани амброзијом појављују се на изложеним деловима тела и могу постати хроничне. Најчешће се јављају код мушкараца. Све чешће се у свету бележе смртни случајеви изазвани претераном алергијском реакцијом на амброзију.
Амброзија не изазива само реакције код људи већ и код животиња.
Историја уреди
Амброзија није европска биљка. Донета је из Америке на неком од прекоокеанских бродова крајем 19. века и од тада се полако и незадрживо шири Европом. Тренутно је има више у Европи него у Америци. Једна биљка може произвести и више од милијарду зрна полена који се уз помоћ ветра могу распршити на површину од више квадратних километара. Зрно полена задржава клијавост и до 40 година. Амброзија првенствено настањује неуређено и запуштено земљиште. Најефикаснији начин уништавања је чупање из корена, али и неговање ниског растиња утиче на затирање. У случају већих површина примењује се и редовно кошење до 5 cm изнад земље, а само понекад и третман тоталним хербицидима. Ако се не коси ниско израста поново у року од 20 дана.
Подаци у Србији уреди
Амброзија је први пут је у Србији примећена у Сремским Карловцима 1953. године. По подацима из 2006. године у Београду је појединих дана измерено и до 400 поленових зрна по m3, а према подацима ИНЕП у Београду има 700 изданака по m². Од 2006. године се посебно води рачуна и покренута је широка акција за надгледање површина и уклањање овог корова.
Референце уреди
- ^ Josifović, Mladen (1976). Flora sr Srbije VIII. Srpska akademija nauka i umetnosti.
