Амерички домородачки језици
Амерички домородачки језици су језици које говоре домородачки народи Америке. Говоре се од Аљаске све до крајњег југа Јужне Америке. Према једном начину класификације, ови језици спадају у неколико десетина језичких породица, а присутни су и бројни изолати, као и некласификовани језици. Према другом мишљењу, сви ови језици се могу класификовати у само две језичке породице, америндијанску и на-дене. Већина језика је у мањој или већој мери угрожено, а многи су већ мртви језици.[1]
Статус уреди
До доласка Европљана, амерички домороци су говорили неколико хиљада језика. Неколико језика је развило и своја писма (Маје и Инке, пре свега, али је и наватл имао своје писмо). Након контакта са Европљанима развило се и неколико креолских језика.
Број говорника ових језика изразито варира: са једне стране, наватл, кечуа, ајмара и гварани имају, појединачно, више од милион говорника; са друге стране, бројни језици имају мање од стотинак говорника.
Гварани је данас други службени језик у Парагвају. Сличан статус има и ајмара у Боливији, односно, кечуа у Перуу и Боливији. На крајњем северу Канаде ескимски језик има службени статус, док у Сједињеним Америчким Државама навахо језик има преко 200 хиљада говорника (коришћен је и у Другом светском рату као шифровани језик).
Број говорника уреди
Укупно око 30.610.387 људи говори америчким домородачким језицима.
Канада - 200.725 (6% од укупног становништва), највише кри (120.000)[2]
Сједињене Државе - 373.949, највише навахо (170.822)[3]
Мексико - око 6.000.000, највише наватл (1.376.026)[4]
Гватемала - 3.186.429 (42.8% од укупног становништва), највише киче мајански (1.000.000)
Перу - 3.750.492 (35% од укупног становништва), највише кечуа (3.177.938) и ајмара (440.380)
Еквадор - око 2.469.605 (9.4% од укупног становништва), највише кечуа (2.300.000)
Панама - 194.269 (8.3% од укупног становништва), највише гвајми (170.000)
Парагвај - 4.700.000 (више од 90% од укупног становништва), највише гварани (4.650.000)[5]
Боливија - 3.918.526 (43.09%), 2.739.407 (30.12%) су билингуални (и шпански и домородачки), укупно 6.657.933 (73.21%); највише кечуа (2.281.198) и ајмара (1.525.391)
Белизе - 44.519 (15.2%), највише квекчи мајански (17.581)[6]
Костарика - 38.550, највише буглере (18.000)
Салвадор - 20, највише пипил (20), нешто миграната из Гватемале говори покомам мајански
Хондурас - 175.400, највише гарифуна (146.000)[7]
Никарагва - 162.624, највише мискито (154.400)
Колумбија - 850.000, највише гвахибо (23.006)[8]
Венецуела - 288.496, највише вају (170.000)
Аргентина - 1.165.570, највише кечуа (800.000), гварани (200.000) и мапудунгун (100.000)[9]
Бразил - 71.550, највише нингату (19.000), каинганг (18.000) и терена (16.000)
Чиле - 214.556, највише мапудунгун (200.000)[10]
Гвајана - 45.700, највише мачуши (18.000), вапишана (13.000) и капонг (10.000)
Суринам - мање од 15.000, само језици из породице кариб и аравак
Француска Гвајана - више од 5.000, највише из породице кариб (мање од 3.000), аравак (пар стотина) и из породице тупи-гварани језици вајампи (мање од 1.200) и емериљон (400)
Антигва и Барбуда, 
Бахами, 
Барбадос, 
Куба, 
Доминиканска Република, 
Доминика, 
Гренада, 
Хаити, 
Јамајка, 
Сент Китс и Невис, 
Света Луција, 
Сент Винсент и Гренадини, 
Тринидад и Тобаго, 
Уругвај - 0 (0%)
Особине уреди
Сви амерички домородачки језици су у мањој или већој мери синтетички (многи од њих су полисинтетички, али не сви).
Већина америчких домородачких језика има тро- и четворосамогласничке системе, али присутни су и други системи. Многи од тих језика имају сложене гласовне системе.
Порекло уреди
У својем делу American Indian Languages: The Historical Linguistics of Native America, Лајл Кембел наводи неколико теорија о пореклу америчких домородачких језика:
- Једна, једнојезичка миграција (данас неприхваћена теорија);
- Неколико језички различитих миграција (Едвард Сапир заступа ову теорију);
- Вишеструке миграције;
- Вишејезичка миграција (једна миграција говорника различитих језика);
- Прилив већ различитих, мада (још увек) сродних језика Старог света;
- Нестанак језичких сродника у Старом свету (док су они у Новом свету преживели);
- Миграција дуж пацифичке обале уместо преко Беринговог мореуза.
Подела уреди
Битније породице[11]:
- На-Дене језици
- Алгонквински језици
- Јуто-астечки језици
- Ото-мангијски језици
- Мајански језици
- Тупијски језици (нпр. гварани)
Присутно је још више десетина језичких породица, нпр. салишки језици, вакашки језици, кајова-таноански језици, сијукшки језици, ирокешки језици, јумански језици, михе-сокијски језици итд.
Извори уреди
- ^ Grimes, Barbara F. (2005). Ethnologue: Languages of the World : Maps and Indexes. Intl Academic Bookstore. ISBN 978-1-55671-159-6.
- ^ www12.statcan.gc.ca, "2011 Census of Canada: Topic-based tabulations", преузето 30. априла 2016.
- ^ „Census Data Of USA”. US Census Bureau. Приступљено 30. 4. 2016.
- ^ web.archive.org, "Población indígena por países seleccionados de América", објављено 16. јуна 2003., преузето 30. априла 2016.
- ^ www.ethnologue.com, "Guaraní, Paraguayan", преузето 30. априла 2016.
- ^ Национални институт за статистику Белизеа: попис становништва и домаћинстава 2010., државни извештај, Белмопан 2013.
- ^ www.unicef.org Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016), "Atlas sociolingüístico de Pueblos Indígenas de América Latina Fichas nacionales", преузето 30. априла 2016.
- ^ www.lenguasdecolombia.gov.co Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2014), "Ley de lenguas nativas", преузето 30. априла 2016.
- ^ www.ethnologue.com, "Argentina", преузето 30. априла 2016.
- ^ www.ethnologue.com, "Chile", преузето 30. априла 2016.
- ^ Campbell, Lyle (1997). American Indian languages: the historical linguistics of Native America. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509427-5.
Литература уреди
- Campbell, Lyle (1997). American Indian languages: the historical linguistics of Native America. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509427-5.
- Grimes, Barbara F. (2005). Ethnologue: Languages of the World : Maps and Indexes. Intl Academic Bookstore. ISBN 978-1-55671-159-6.