Википедија

Амнезија

Амнезија је губитак памћења одређеног временског раздобља или одређених догађаја.[1][2] Најчешће се јавља као посљедица трауме мозга или патолошких промјена у неким можданим подручјима, али може се јавити и као посљедица претераног узимања психоактивних средстава или интензивног неугодног чувства (нпр. стрес).[1][3] Може бити привремена или трајна. Органски узроковане амнезије обично доводе до заборављања свега што се у одређеном раздобљу збило, док психогено условљене амнезије доводе до немогућности сјећања само неких догађаја.[4]

Амнезија
СинонимиАмнезијски синдром
СпецијалностиПсихијатрија, неурологија

Још један вид амнезије је немогућност замишљања будућности.[5] Скорашња проучавања америчке Националне академије наука показала су да људи са оштећеним хипокампусом, који болују од амнезије, не могу да замисле будуће догађаје[6]. То се дешава зато што се људи, када замишљају будуће догађаје, користе својим претходним искусвом да би исконструисали потенцијалне будуће догађаје. На примјер, људи који покушавају да замисле шта ће вечерас да се дешава на забави припомажу се својим претходним искуствима на забавама да би што боље исконструисали шта ће се отприлике дешавати на овој.

Једно од могућих објашњења настанка феномена амнезије је да је у питању дефицит у процесу консолидације[7]. Консолидација је процес помоћу којег се тренутне промене у активности мозга преводе у перманентне структурне промене мозга, нпр. формирање нових неуралних синапси[8]. На први поглед консолидациона теорија боље објашњава процес формирања нове меморије него ретроградни поремећај меморије. С друге стране ова теорија претпоставља да је консолидација процес који траје и више година тако да меморија која се односи на догађаје непосредно пре амнезије није у потпуности консолидована и подложна је губљењу. Ипак, неке особе са амнезијом су способне да уче што говори да се теорија консолидације односи само на неке врсте информација.

Студије случаја такође показују да је амнезија типично повезана са оштећењем медијалног темпоралног режња. Поред тога, специфичне области хипокампуса (регија ЦА1) су укључене у памћење. Истраживања су такође показала да када су подручја диенцефалона оштећена, може доћи до амнезије. Недавне студије су показале корелацију између недостатка RbAp48 протеина и губитка памћења. Научници су успели да открију да мишеви са оштећеном меморијом имају нижи ниво протеина RbAp48 у поређењу са нормалним, здравим мишевима.[9][10] Код људи са амнезијом, способност да се присете тренутних информација је и даље задржана,[11][12][13] и можда ће и даље моћи да формирају нова сећања. Међутим, може се приметити значајно смањење способности учења новог материјала и преузимања старих информација. Људи могу научити нова процедурална знања. Поред тога, припремање (и перцептуално и концептуално) може помоћи амнезијацима у учењу свежег недекларативног знања.[2] Појединци са амнезијом такође задржавају значајне интелектуалне, језичке и друштвене вештине упркос дубоким оштећењима у способности да се присете специфичних информација са којима су се сусрели у претходним епизодама учења.[14][15][16]

Подјела по функцији уреди

Амнезија према функцији може бити антероградна или ретроградна:

  • Антероградна амнезија је вид обољења код којег се нови догађаји, смјештени у привремену меморију, не преносе у трајну. Обољели од ове врсте амнезије се већ након кратког временског рока не сјећа догађаја који су претходили тренутним, тј. заборавља „у лету“.
  • Ретроградна амнезија је такав вид амнезије у којој обољели уопште не може да се сјети неког догађаја или низа догађаја који су се десили у прошлости, и нема везе са уобичајеном, нормалном заборавношћу.

Наведена два облика амнезије се раздвајају из потребе описивања симптома, али се оба могу манифестовати и код једног истог пацијента. Примјер комбиноване амнезије (ретроградне и антероградне) може бити мотоциклиста који након удеса не може да се сјети своје вожње мотоцикла прије удеса (ретроградна), али не може ни да запамти (и касније се не сјећа) својих разговора са родбином у наредним данима у болници (антероградна).

Подјела по узроку уреди

  • Посттрауматска амнезија је најчешће узрокована повредама главе (нпр. након пада, јаког ударца итд.). Оваква амнезија је обично пролазна, али може бити и стална, антероградног типа, ретроградног или комбинованог. Трајање амнезије зависи од јачине повреде, и на основу трајања се може предвидјети рок за опоравак других можданих функција узрокованих истом повредом. Благе трауме, попут нефаталног саобраћајног удеса, могу проузроковати заборављање догађаја прије удеса, због наглог прекидања преноса из привремене у трајну меморију. Због тога се може десити и да жртва удеса заборави лица одређених људи, догађаје итд.[17]
  • Дисоцијативна амнезија је узрокована психолошким проблемима (дакле невезано са физичким озљеђењима, обољењима и заразама, које се све називају органским амнезијама). У овај тип спадају:[18]
    • Потиснуто сјећање је контроверзна теорија по којој обољели не може да се сјети одређених догађаја јер су били трауматични, попут жестоког насиља или силовања. Догађаји су смјештени у трајну меморију, али особа не може да им свјесно приступи због психолошког механизма самоодбране. Дотичне особе су у потпуности способне да памте будуће догађаје, и чак постоји могућност да дјелимично или потпуно приступе и трауматичним успоменама. Овај вид заборављања је у потпуности различит од антероградне амнезије, јер се у овом случају догађај смјестио у трајну меморију али особа не може да му приступи, те постоји могућност опоравка, док код антероградне меморија догађаји нису ни успјели да буду смјештени у трајну меморију, потпуно су избрисани, и особа ни касније неће моћи никад да их се сјети.
    • Дисоцијативна фуга (раније позната под називом психогена фуга) је узрокована психолошком траумом и обично је краткотрајна, те се не може медицински третирати, и због тога се може периодично враћати.[19][20][21] Мерков приручник описује овај вид амнезије као „периодичне нападе амнезије у којој особа не може да се сјети нечега или свега из своје прошлости, може потпунода изгуби свој идентитет, праћена наглим, неочекиваним, намјерним одласком од куће“[22]. Иако је у филмовима и белетристици врло популарна, врло је ријетка.
    • Постхипнотичка амнезија је заборављање ствари које су се дешавале за вријеме или прије хипнозе.[23][24]
    • Селективна амнезија је обољење које се манифестује „исјецканим“, фрагментисаним сјећањем.
    • Инфантилна амнезија је распрострањена, а манифестује се губљењем сјећања догађаја из времена дјетињиства. Иако је Зигмунд Фројд овај тип амнезије повезивао са потиснутом сексуалношћу, неки други стручњаци сматрају да је повезана са развојем језика или непотпуно сазрелим одређеним дијеловима мозга.[25][26]
  • Тренутна глобална амнезија је добро документована медицинска и клиничка појава. Овај облик амнезије се издваја по томе што се абнормалности у хипокампусу могу уочити користећи посебан облик магнетне резонанце, тзв. „дифузну магнетну резонанцу“. Симптоми обично трају краће од једног дана, и обично није праћена никаквим неуролошким дефицитима. Узрок није сасвим јасан, и спекулише се о смањеном протоку крви у крвним судовима, физичким повредама или нетипичним облицима мигрене. Пацијенти се обично не сјећају догађаја у протеклих неколико минута или више, али нормално памте догађаје у наредним тренуцима.
  • Изворна амнезија је поремећај у памћењу када особа може да се сјети одређених података, али не може да се сјети гдје их је добила.[27]
  • „Синдром неповјерења у меморију“ је кованица психолога Гисли Гудјонсон, која описује ситуацију у којој особа не вјерује сопственом сјећању.
  • Црнина у сјећању се често дешава због великог уноса алкохола у организам у кратком временском року, и ова амнезија може бити и антероградног и ретроградног типа.
  • Корсаковљев синдром може бити узрокован дуготрајним алкохолизмом или неправилном исхраном. Недостатак витамина Б1 узрокује оштећење мозга и не може се излијечити ако се не промијени унос алкохола или не поправи исхрана, у зависности од узрока. Уз овај тип амнезије обично иду и други неуролошки проблеми; тако, Корсаковљев синдром је обично повезан са конфабулацијом.[28][29]

Референце уреди

  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 44. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ а б Gazzaniga, M., Ivry, R., & Mangun, G. (2009) Cognitive Neuroscience: The biology of the mind. New York: W.W. Norton & Company.
  3. ^ "Amnesia." The Gale Encyclopedia of Science. Ed. K. Lee Lerner and Brenda Wilmoth Lerner. 4th ed. Vol. 1. Detroit: Gale, 2008. 182–184. Gale Virtual Reference Library.
  4. ^ Schacter, Daniel. L "Psychology"
  5. ^ MD, David X. Cifu; PhD, Henry L. Lew, MD (2013-09-10). Handbook of Polytrauma Care and Rehabilitation (на језику: енглески). Demos Medical Publishing. ISBN 978-1-61705-100-5. 
  6. ^ „Patients with hippocampal amnesia cannot imagine new experiences”. Архивирано из оригинала 26. 4. 2008. г. Приступљено 2. 5. 2008. 
  7. ^ Драган Маринковић. Биолошке основе понашања. Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6.
  8. ^ Ward, J. (2006). The Student's Guide to Cognitive Neurosciences (1st изд.). East Sussex: Psychology Press. 
  9. ^ Pavlopoulos, Elias; Jones, Sidonie; Kosmidis, Stylianos; Close, Maggie; Kim, Carla; Kovalerchik, Olga; Small, Scott A.; Kandel, Eric R. (2013-08-28). „Molecular mechanism for age-related memory loss: the histone-binding protein RbAp48”. Science Translational Medicine. 5 (200): 200ra115. ISSN 1946-6242. PMC 4940031  . PMID 23986399. doi:10.1126/scitranslmed.3006373. 
  10. ^ Kosmidis, Stylianos; Polyzos, Alexandros; Harvey, Lucas; Youssef, Mary; Denny, Christine A.; Dranovsky, Alex; Kandel, Eric R. (2018-10-23). „RbAp48 Protein Is a Critical Component of GPR158/OCN Signaling and Ameliorates Age-Related Memory Loss”. Cell Reports (на језику: енглески). 25 (4): 959—973.e6. ISSN 2211-1247. PMID 30355501. doi:10.1016/j.celrep.2018.09.077  . 
  11. ^ Dewar, Michaela; Della Sala, Sergio; Beschin, Nicoletta; Cowan, Nelson (2010). „Profound retroactive interference in anterograde amnesia: What interferes?”. Neuropsychology (на језику: енглески). 24 (3): 357—367. ISSN 1931-1559. PMC 2864945  . PMID 20438213. doi:10.1037/a0018207. 
  12. ^ Baddeley, Alan; Wilson, Barbara A. (април 2002). „Prose recall and amnesia: implications for the structure of working memory”. Neuropsychologia (на језику: енглески). 40 (10): 1737—1743. PMID 11992661. S2CID 22404837. doi:10.1016/S0028-3932(01)00146-4 — преко Elsevier Science Direct. 
  13. ^ Benson, D. Frank (1978). „Amnesia”. Southern Medical Journal. 71 (10): 1221—1227. PMID 360401. S2CID 220554752. doi:10.1097/00007611-197810000-00011. 
  14. ^ LS., Cermak (1984). The episodic-semantic distinction in amnesia. New York: Guilford Press. стр. 55. 
  15. ^ M, Kinsbourne (1975). Short-term memory processes and the amnesiac syndrome. New York: Academic. стр. 258—91. 
  16. ^ H, Weingartner (1983). Forms of cognitive failure. Sc alzheimerience. стр. 221:380—2. 
  17. ^ Masferrer, Roberto; Masferrer, Mauricio; Prendergast, Virginia; Harrington, Timothy R (2000). „Grading Scale for Cerebral Concussions”. BNI Quarterly. 16 (1). ISSN 0894-5799. Приступљено 5. 2. 2017. 
  18. ^ Bourget Dominique, Whitehurst Laurie (2007). „Amnesia and crime”. Journal of the American Academy of Psychiatry and the Law Online. 35 (4): 469—480. PMID 18086739. 
  19. ^ Loewenstein, Richard J. (1996). Handbook of dissociation. Boston, MA: Springer. стр. 307—336. doi:10.1007/978-1-4899-0310-5_15. 
  20. ^ „Dissociative Fugue. Retrieved 7 August 2012”. My.clevelandclinic.org. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. Приступљено 22. 12. 2012. 
  21. ^ Coons, Philip M. (2016-09-01). „Psychogenic or Dissociative Fugue: A Clinical Investigation of Five Cases”. Psychological Reports (на језику: енглески). 84 (3): 881—886. PMID 10408212. S2CID 39673692. doi:10.2466/pr0.1999.84.3.881. 
  22. ^ Мерков приручник
  23. ^ Carlson, Neil (2007). Psychology the Science of Behaviour. Toronto: Pearson. стр. 283. ISBN 978-0-205-64524-4. OCLC 441151384. 
  24. ^ Enea Violeta, Dafinoiu Ion (2008). „Posthypnotic amnesia and autobiographical memory in adolescents”. Journal of Evidence-Based Psychotherapies. 8 (2): 201. 
  25. ^ Wang, Qi (јануар 2003). „Infantile amnesia reconsidered: A cross-cultural analysis”. Memory. 11 (1): 65—80. ISSN 0965-8211. PMID 12653489. S2CID 40591244. doi:10.1080/741938173. 
  26. ^ Hayne, Harlene; Jack, Fiona (2011). „Childhood amnesia”. Wiley Interdisciplinary Reviews: Cognitive Science. 2 (2): 136—145. PMID 26302005. doi:10.1002/wcs.107. 
  27. ^ Schacter, D.L.; Harbluk, J.L.; McLachlen, D.R. (1984). „Retrieval without recollection: an experimental analysis of source amnesia”. Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior. 23 (5): 593—611. doi:10.1016/s0022-5371(84)90373-6. 
  28. ^ Spiegel, David R (јун 2011). „A Case of Probable Korsakoff's Syndrome: A Syndrome of Frontal Lobe and Diencephalic Structural Pathogenesis and a Comparison with Medial Temporal Lobe Dementias”. Innovations in Clinical Neuroscience. 8 (6): 15—19. PMC 3140893  . PMID 21779537. 
  29. ^ „Types of Amnesia”. uwaterloo. Архивирано из оригинала 20. 4. 2012. г. Приступљено 9. 4. 2012. 

Литература уреди


Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амнезија&oldid=27548452”