Анастасија Романовна
Анастасија Романовна Захарјина-Јурева (рус. Захарьина-Юрьева, Анастасия Романовна; 1530–1560) је била супруга Ивана Грозног и прва царица Русије. Била је ћерка бољара Романа Јуревича по коме је династија Романов добила име.
| Царица Анастасија Романовна | |
|---|---|
 Статуа Анастасије Романовне | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Анастасија Романовна Захарјина-Јурева |
| Датум рођења | 1530. |
| Датум смрти | 7. август 1560. (29/30 год.) |
| Место смрти | Коломенско,,  Руско царство |
| Породица | |
| Супружник | Иван IV Грозни |
| Потомство | Ана Ивановна
Марија Ивановна Дмитри ИвановичИван Иванович Еудоксија Ивановна Фјодор I |
| Родитељи | Роман Јуревич Захарјев-Јурев Јулијана Ивановна |
| Династија | Романов |
| Период | 1547-1560 |
| Претходник | Јелена Глинска (Велика кнегиња московска) |
| Наследник | Марија Темрјуковна |
Биографија уреди
Била је изабрана као најбоља невеста за Ивана, доведена у Кремљ посебно за изборни процес. Све племените породице широм Русије су добиле позив да презентирају своје кћерке за ову сврху (речено је да између 500 и 1500 девојчица бирају). Анастасија и Иван су се венчали 3. фебруара 1547. године у катедрали Благовести. Родила је укупно шесторо деце. Лета 1560. године Анастасија је тешко оболела. Иван је сумњао да је његова супруга била жртва и да су их тровали бољари. Иако он није имао доказе о таквим злочинима, извео је више мучења и погубљења. Каснијом анализом почетком 20. века је утврђено да постоји висок ниво живе у коси, међутим, како се жива користила као лек, ова теорија је доведена у питање.[1] Она је једина умела да смири нарав цара Ивана Грозног и након њене смрти у 30. години Грозни је са Анастасијом поредио све своје будуће царице.[2]
Остало уреди
Анастасијев брат Никита Романович је био отац Фјодора, први који је преузео презиме Романов. Са друге стране, Фјодор Романов је био први рођак последњег Рјуриковичевог цара Фјодора I. Ова веза са угашеном династијом олакшала је избор Феодоровог сина Михајла Романова[3] за престо после времена невоља иако је имао само 16 година. Због везе са некадашњом царском породицом био је омиљен у народу[4] и тако постао први цар из ове династије. Осим њега, на руски престо су претендовали пољски принц Владислав, (будући Владислав IV), затим шведски краљ Карл Филип, а такође и многи представници познатих бољарских родова.
Потомци уреди
- Ана Ивановна (10. август 1548. — 20. јул 1550)
- Марија Ивановна (17. март 1551. — ?)
- Дмитриј Иванович (октобар 1552. — 26. јун 1553)
- Иван Иванович (28. март 1554. — 19. новембар 1582)
- Јевдокија Иванова (26. фебруар 1556. — јун 1558)
- Фјодор I (31. мај 1557. — 6. јануар 1598)
Литература уреди
- (језик: енглески) Grey, Ian (2016). The Romanovs. New Word City. ISBN 978-1-61230-954-5.
Референце уреди
- ^ (језик: руски)„Наука: открытия и исследования, космос и авиация, генетика и древние тайны, новое о человеке и природе”. 22. 3. 2007. Архивирано из оригинала 22. 03. 2007. г. Приступљено 4. 11. 2017.
- ^ „ЧЕТИРИ ВЕКА ДИНАСТИЈЕ РОМАНОВИХ”. 7. 3. 2013. Приступљено 14. 11. 2017.
- ^ „Све о династији Романов: Три века на руском трону”. 22. 3. 2007. Приступљено 4. 11. 2017.
- ^ „Родоначелник династије Романов – добродушни младић који је волео цвеће”. 16. 9. 2017. Приступљено 4. 11. 2017.
Спољашње везе уреди
- (језик: руски) РБС/ВТ/Анастасия Романовна
