Анатолски језици
Анатолски или анадолски језици, су били грана језика која је припадала индоевропској породици језика, а којима је говорено на западу и југу Анатолика, тј. данашње Турске. Најпознатији представник ове групе је био хетитски језик.
| Анатолски језици | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | Анадолија |
| Језичка класификација | Индоевропски језици
|
| Прајезик | Праанатолски језик |
| Подподела | |
| Глотолог | anat1257[1] |
 Подручје на ком су употребљавани анатолски језици:
Палајски Хетитски Лувијски Писидијски Ликијски Сидетијски Каријски Лидијски | |
Сматра се да су се анатолски језици први одвојили од индоевропске матице. Задржали су старе особине које се више нису јављале у осталим индоевропским језицима. Наиме, задржали су бројне архаизме, као и поделу родова на живи и неживи род.
Ова грана је нестала још пре нове ере, најкасније у првом веку п. н. е.
Језици уреди
- Хетитски језик
- Лувијски језик
- Палајски језик
- Ликијски језик
- Каријски језик
- Лидијски језик
- Сидетијски језик
- Писидијски језик
Велика је вероватноћа да су постојали и језици ове групе од којих нису остали трагови, као и језици од којих је остало веома мало трагова, нпр. лутескански језик.
Класификација уреди
Према Мелчерту (2012) анатолски језици могу бити класификовани на следећи начин:[2]
- Праанатолски
- Хетитски
- Палајски
- (?) Лидијски
- Лувијски језици
- Лувијски
- Ликијски
- Милијски (ликијски Б или ликијски 2)
- Каријски
- Сидетијски
- Писидијски
Извори уреди
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Anatolian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Melchert 2012
Литература уреди
- Melchert, H. Craig (2012). „The Position of Anatolian” (PDF).