Ана Ипатеску
Ана Ипатеску (рум. Ana Ipătescu, Букурешт, 1805 – 1875) била је румунска револуционарка која је учествовала у Влашкој револуцији 1848. године.
| ана ипатеску | |
|---|---|
 Ана Ипатеску на поштанској марки | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1805. |
| Место рођења | Букурешт, Кнежевина Влашка |
| Датум смрти | 13. март 1875. (69/70 год.) |
| Место смрти | Букурешт, Румунија |
| Деловање | |
| Учешће у ратовима | Влашка револуција 1848. године |
Биографија уреди
Ана Ипатеску је рођена 1805. године у Букурешту, у трговачкој породици. Завршила је нормалну школу у Букурешту. Имала је тешко детињство будући да су њени родитељи имали дугорочан буран развод.
Ана се 1828. године удала за Иванцеа Димитриу, али је 1831. тај брак прекинут јер је њен муж руководио њеним миразом и доводио их до сталне беде. Исте године је умро њен отац Атханасие. Очева смрт је Ани донела додатне проблеме јер је један од његових бивших радника покренуо судски процес, покушавајући да оствари право над имовином покојника. Судски процес ју је још више презадужио и она се удала, из интереса, за другог мужа. Николае Ипатеску, њен други муж, био је закупац, али и официр у Виситеровом одељењу.[1]
Ана је често пратила супруга на тајним састанцима илегалног друштва „Братство”, где је упознала неке од лидера који су формирали Привремену владу након избијања Влашке револуције 9. јуна 1848.[2] Те честе посете су објашњене и тиме што се Ана заљубила у једног од револуционара. То је био Николае Голеску и он је био ухапшен и затворен у Принчеву палату.[3] Када су припадници Привремене владе стигли у Букурешт, 16. и 28. јуна 1848. Ана Ипатеску је била на челу народа. Она је предводила румунски национални устанак када је Принчева палата је нападнута и када су револуционари пуштени.
Након гушења револуције и њеног пораза, Николае Ипатеску је осуђен на егзил и затворен у Турској. Ипак, Ана је успела да издејствује његово ослобађање и повратак у домовину две године касније, 1850.
Ана Ипатеску је умрла у 70. години живота, 13. марта 1875. Иако је њена последња жеља била да буде сахрањена у манастиру Пасареа, њен гроб до данас није идентификован.[1]
Извори уреди
- ^ а б Истина и легенда у животној причи Ане Ипатеску – страствени револуционарни херој (на румунском), Мирела Сорина Матеску, www.cersipamantromanesc.wordpress.com, 9. децембар 2015. Приступљено 2. новембра 2017.
- ^ Ана Ипатеску, календар на дан 13. март Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2016), Radio Iași România, 13. фебруар 2012. Приступљено 2. новембра 2017.
- ^ Жене у револуцији од 1848. године, Стелиу Ламбру, Radio România Internaţional, 21. март 2016. Приступљено 2. новембра 2017.
Литература уреди
- „Илустрована историја света”, Младинска књига Београд, 2006. (стр. 427)
- Dicţionarul personalităţilor feminine din România, Жорж Марк рум. George Marcu, Editura Meronia, Букурешт. 2009. ISBN 978-973-7839-55-8. (стр. 140)
- Dicţionar biografic de istorie a României, Жорж Марк рум. George Marcu, Стан Стоика рум. Stan Stoica, Василе Маркулет рум. Vasile Mărculeţ, Editura Meronia, Букурешт. 2008. ISBN 978-973-7839-39-8. (стр. 291)