Андроник III Велики Комнин
Андроник III Велики Комнин је био трапезунтски цар од 1330. до 1332. из династије Великих Комнина.
| Андроник III | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1310. |
| Датум смрти | 8. јануар 1332. |
| Место смрти | Синоп, |
| Породица | |
| Потомство | Манојло II Велики Комнин |
| Родитељи | Алексије II Велики Комнин Џијаџак Џакели |
| Династија | Велики Комнини |
| Трапезунтски цар | |
| Период | 1330 — 1332. |
| Претходник | Алексије II Велики Комнин |
| Наследник | Манојло II Велики Комнин |
Цар Андроник III Велики Комнин, или цар Андроник III (грчки: Ανδρονικος Μεγας Κομνηνος), (умро 8. јануара 1332.) био је цар Трапезунтског царства од 1330. године, до 1332. године. Његови родитељи су цар Алексије II Трапезунтски и његовa жена, иверијска принцеза Џијаџак Џакели из Самцкхеа. Према Михаилу Панарету, владао је 15 месеци, што сугерише да је постојао период од пет месеци интеррегнума — од смрти његовог оца у мају до октобра 1330. године.[1]
Рустам Шукуров је сугерисао да су цар Андроник III и његов син Манојло добили имена по својим далеким прецима, цару Андронику I Комнину и његовом сину севастократору Манојлу, тврдећи да су се њихови портрети појавили на зидовима дворане царске палате.[2]
Једна од његових првих акција када је Андроник постао цар била је да убије своја два млађа брата, Ђорђа Азачулуа и Михаила Ахпуга. Његов други брат Василије успео је да побегне у Цариград, где је вероватно већ боравио његов стриц Михаило.[3]
Дана 8. јануара 1332. умро је од бубонске куге као и његов отац.[4]
Након његове смрти, цара Андроника III је накратко наследио његов син цар Манојло II. Извори нису сачували друге детаље о околностима Андроникове кратке владавине.[5]
Породично стабло уреди
| 2. Алексије II Велики Комнин | ||||||||||||||||
| 1. Андроник III Велики Комнин | ||||||||||||||||
| 3. Џијаџак Џакели | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ Panaretos, Chronicle, ch. 16. Greek text and English translation in Scott Kennedy, Two Works on Trebyzond, Dumbarton Oaks Medieval Library 52. . Cambridge: Harvard University. 2019. pp. 9.
- ^ Shukurov, "AIMA: the blood of the Grand Komnenoi". Byzantine and Medieval Greek Studies, 19 (1995), p. 165
- ^ William Miller (1969). Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204-1461, 1926. Chicago: Argonaut. стр. 43.
- ^ Zehiroğlu, Ahmet M. (2016). Trabzon imparatorluğu. Trabzon: Lazika Yayın Kollektifi. стр. 155. ISBN 978-605-4567-52-2.
- ^ William Miller (1969). Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204-1461, 1926. Chicago: Argonaut. стр. 43.
Литература уреди
- William Miller (1969). Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204-1461, 1926. Chicago: Argonaut. стр. 43.
- Finlay, George (1877). The History of Greece and the Empire of Trebyzond, (1204–1461). Edinburgh: William Blackwood.
- Miller, William (1969). Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204–1461. Chicago: Argonaut.
- Радивој Радић (2022). Историја Трапезунтског царства. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-20766-1.
