Анина (рум. Anina, нем. Steierdorf-Anina, мађ. Stájerlakanina) град је у Румунији. Он се налази у западном делу земље, у историјској покрајини Банат и близу границе са Србијом. Анина се налази у оквиру округа Караш-Северин.

Анина
рум. Anina

Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругКараш-Северин
Становништво
Становништво
 — 2011.7.485[1][2]
Географске карактеристике
Координате45° 05′ 30″ С; 21° 51′ 12″ И / 45.091667° С; 21.853333° И / 45.091667; 21.853333
Површина145,53 km2
Анина на карти Румуније
Анина
Анина
Анина на карти Румуније
Остали подаци
ГрадоначелникГеорге Нејку
Веб-сајт
www.anina.ro

Анина је према последњем попису из 2002. године имала 9.167 становника.

Град Анина је последњих година привукао светску пажњу по најстаријим остацима праисторијског човека на тлу Европе који су до сада нађени. Ови остаци, стари 40.000 година, нађени су оближњој пећини Пештера ку Оасе/Пећина са костима.

Географија уреди

Град Анина налази се у источном делу историјске покрајине Банат, око 140 km јужно до Темишвара.

Анина се налази у источном, планинском делу историјске покрајине Банат. Град је смештен у узаној долини, изнад које се стрмо издижу планине из система Карпата.

Насеље је настало поделом некадашњег насеља Штајерлаканина (мађ. Stájerlakanina, нем. Steierdorf, у преводу на српски: Штајерско Село), на два нова самостална насеља: Анина и Стејердорф.

Становништво уреди

У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
14.06311.47811.32910.5947.485

Матични Румуни чине већину градског становништва Анине, а од мањина присутни су Мађари и Роми. До средине 20. века у граду су били знатно бројнији Јевреји и Немци.

Попис 1910. уреди

Анина[3]
језик вера

укупно: 12.336

  Немачки 8.837 (71,63%)
  Румунски 1.280 (10,37%)
  Мађарски 705 (5,71%)
  Словачки 564 (4,57%)
  Русински 85 (0,68%)
  Српски 58 (0,47%)
  Хрватски 7 (0,05%)
  остали 800 (6,48%)

укупно: 12.336

  Римокатол. 10.599 (85,91%)
  Православци 1.283 (10,40%)
  Гркокатолици 158 (1,28%)
  Лутерани 155 (1,25%)
  Калвинисти 84 (0,68%)
  Јевреји 52 (0,42%)
  Унитаристи 1 (0,00%)
  остали 4 (0,03%)

Напомена: Исказано заједно са насељем Стејердорф. У рубрици осталих језика највећи број особа исказао је чешки језик.

Референце уреди

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала 13. 1. 2018. г. Приступљено 22. 2. 2019. 

Спољашње везе уреди