Википедија

Антарес

За друге употребе погледајте страницу Антарес (вишезначна одредница).

Антарес или α Шкорпије (лат. α Scorpii, α Sco) је најсјајнија звезда сазвежђа Шкорпија. Од Сунца је удаљена око 604 светлосне године (паралакса 0,005”). Антарес је црвени суперџин, пречника 400 пута већег од пречника Сунца и више од 10.000 пута луминознији од Сунца. Спектрална класа Антареса је M1 Ib, а апсолутна магнитуда -5,3. Привидна магнитуда износи 1,06, са осцилацијама између 0,9 и 1,2.[15][16]

Антарес
Положај Антареса (заокружено)
Положај на небу
Епоха J2000      Равнодневница J2000
Сазвежђе Шкорпија
Изговор /ænˈtɛəriːz/ an-TAIR-eez),[1][2]
Ректасцензија 16h 29m 24.45970s[3]
Деклинација −26° 25′ 55.2094″[3]
Привидна магнитуда (В) 0.6 - 1.6[4] + 5.5[5]
Карактеристике
Еволуциони ступањ Црвени суперџин
Спектрални тип M1.5Iab-Ib[6] + B2.5V[7]
U−B индекс боја +1.34[5]
B−V индекс боја +1.83[5]
Варијабилни тип Lc[4]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)−3.4[8] km/s
Сопствено кретање (μ) РА: −12.11[3] мас/г
Дек.: −23.30[3] мас/г
Паралакса (π)5.89 ± 1.00[3] мас
Растојањеapprox. 550 ly
(approx. 170 пс)
Апсолутна магнитуда (MV)−5.28[9] (променљив)
Детаљи
A
Маса11 - 14.3[10] M☉
Полупречник680[10] (варира за 19%)[11] R☉
Луминозност75,900+53,000
−31,200[11] L☉
Површинска гравитација (log g)−0.1 - −0.2[10] цгс
Температура3,660±120[10] K
Ротациона брзина (v sin i)20[5] km/s
Старост15±5[10] Myr
B
Маса7.2[12] M☉
Полупречник5.2[12] R☉
Луминозност2,754[12] L☉
Површинска гравитација (log g)3.9[12] цгс
Температура18,500[13] K
Ротациона брзина (v sin i)250[12] km/s
Друге ознаке
Cor Scorpii, K0alb al Akrab, Scorpion's Heart, Vespertilio[14], Alpha Sco, α Sco, 21 Sco, CD−26°11359, FK5 616, HIP 80763, HR 6134, SAO 184415, CCDM J16294-2626, WDS 16294-2626
A: HD 148478, AAVSO 1623-26
B: HD 148479
Референтне базе података
SIMBADAntares
α Scorpii A
α Scorpii B
Поређење величине Антареса, Арктуруса и Сунца.
Да се Антарес налази на месту Сунца, обухватио би и орбиту Марса.
Антарес (десно) и Антарес Б (лево).
Величина звезда није у сразмери, слика само представља однос боја Антареса и његовог пратиоца.

Антарес је двојна звезда, чији је пратилац магнитуде 5,3, спектралне класе B2.5V и периода револуције између 900 и 1000 година.[15][16]

Име Антарес значи „ривал Марса“, јер бојом и сјајем подсећа на изглед Марса. Представља срце шкорпије.[15][16]

У филму Меланхолија Ларса фон Трира Антарес је приказан у уводним сценама филма, а касније главна јунакиња види окултацију Антареса фиктивном планетом Меланхолијом.[17]

Номенклатура уреди

 
Антарес између τ (доле лево) и σ Шкорпије. Антарес изгледа бео на овој инфрацрвеној слици WISE лажне боје.

α Шкорпија (латинизирано у Alpha Scorpii) је Бајерова ознака звезде. Антарес има Фламстид ознаку 21 Scorpii, као и каталошке ознаке као што су HR 6134 у Светлозвезданом каталогу и HD 148478 у Хенри Драперовом каталогу. Као истакнути инфрацрвени извор, појављује се у каталогу Двомикронског свезвезданог прегледа као 2MASS J16292443-2625549 и у Инфрацрвеном астрономском сателитском (IRAS) каталогу Атласа небеског прегледа као IRAS 16262–2619. Такође је каталогизован као двострука звезда WDS J16294-2626 и CCDM J16294-2626. Антарес је променљива звезда и наведен је у Општем каталогу променљивих звезда, али као звезда коју је Бајер одредио нема посебну ознаку променљиве звезде.[18]

Његово традиционално име Антарес потиче од старогрчког Ἀντάρης,[19] што значи „супарник Аресу“ („противник Марсу“), због сличности његове црвенкасте нијансе са изгледом планете Марс.[20] Поређење Антареса са Марсом можда је настало од раних месопотамских астронома[14] што се сматра застарелом спекулацијом, јер је име ове звезде у месопотамској астрономији одувек било „срце Шкорпиона“ и повезивало се са богињом Лиси(н).[21] Неки научници спекулишу да је звезда можда добила име по Антару, или Антарах ибн Шададу, арапском ратнику-хероју који се слави у предисламским песмама Муалакат.[14] Међутим, назив „Антарес“ је већ доказан у грчкој култури, нпр. у Птоломејевом Алмагесту и Тетрабиблосу. У 2016. години, Међународна астрономска унија организовала је Радну групу за имена звезда (WGSN)[22] за каталогизацију и стандардизацију сопствених имена за звезде. Први билтен WGSN-а из јула 2016.[23] укључивао је табелу прве две групе имена која је одобрила WGSN, који је укључивао Антарес за звезду α Шкорпион А. Сада је тако унета у IAU Каталог имена звезда.[24]

Историја уреди

Варијације радијалних брзина примећене су у спектру Антареса почетком 20. века[25] и било је покушаја да се изведу спектроскопске орбите.[26] Постало је очигледно да мале варијације не могу бити последица орбиталног кретања, већ су заправо узроковане пулсирањем атмосфере звезде. Још 1928. је израчунато да величина звезде мора да варира за око 20%.[27]

Јохан Тобајас Бирг је први пријавио да Антарес има звезду пратиоца током окултације 13. априла 1819.[28] иако то није било широко прихваћено и одбачено као могући атмосферски ефекат.[29] Затим га је посматрао шкотски астроном Џејмс Вилијам Грант FRSE док је био у Индији 23. јула 1844. године.[30] Поново га је открио Ормсби М. Мичел 1846,[31] а измерио га је Вилијам Ратер Доз у априлу 1847. године.[32][33]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Antares”. Merriam-Webster Dictionary. 
  2. ^ Kunitzsch, P. (1959). Arabische Sternnamen in Europa. Wiesbaden: Otto Harrasowitz. стр. 169. 
  3. ^ а б в г д van Leeuwen, F. (новембар 2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. S2CID 18759600. arXiv:0708.1752  . doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  4. ^ а б Kiss, L. L.; Szabo, G. M.; Bedding, T. R. (2006). „Variability in red supergiant stars: pulsations, long secondary periods and convection noise”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 372 (4): 1721—1734. Bibcode:2006MNRAS.372.1721K. ISSN 0035-8711. S2CID 5203133. arXiv:astro-ph/0608438  . doi:10.1111/j.1365-2966.2006.10973.x. 
  5. ^ а б в г Hoffleit, D.; Warren, W. H. (1995). „VizieR Online Data Catalog: Bright Star Catalogue, 5th Revised Ed. (Hoffleit+, 1991)”. VizieR On-line Data Catalog: V/50. Originally Published in: 1964BS....C......0H. 5050. Bibcode:1995yCat.5050....0H.  Vizier database entry CDS. Accessed on line September 07, 2012
  6. ^ Keenan, Philip C; McNeil, Raymond C (1989). „The Perkins catalog of revised MK types for the cooler stars”. Astrophysical Journal Supplement Series. 71: 245. Bibcode:1989ApJS...71..245K. doi:10.1086/191373. 
  7. ^ Baade, R.; Reimers, D. (октобар 2007). „Multi-component absorption lines in the HST spectra of α Scorpii B”. Astronomy and Astrophysics. 474 (1): 229—237. Bibcode:2007A&A...474..229B. doi:10.1051/0004-6361:20077308  . 
  8. ^ Evans, D. S. (20—24. 6. 1966). „The Revision of the General Catalogue of Radial Velocities”. Ур.: Batten, Alan Henry; Heard, John Frederick. Determination of Radial Velocities and their Applications, Proceedings from IAU Symposium no. 30. Determination of Radial Velocities and Their Applications. 30. University of Toronto: International Astronomical Union. стр. 57. Bibcode:1967IAUS...30...57E. 
  9. ^ Buick, Tony (2010). „Classification of the Stars”. The Rainbow Sky. Patrick Moore's Practical Astronomy Series. стр. 43—71. ISBN 978-1-4419-1052-3. ISSN 1431-9756. doi:10.1007/978-1-4419-1053-0_4. 
  10. ^ а б в г д Ohnaka, K; Hofmann, K.-H; Schertl, D; Weigelt, G; Baffa, C; Chelli, A; Petrov, R; Robbe-Dubois, S (2013). „High spectral resolution imaging of the dynamical atmosphere of the red supergiant Antares in the CO first overtone lines with VLTI/AMBER”. Astronomy & Astrophysics. 555: A24. Bibcode:2013A&A...555A..24O. S2CID 56396587. arXiv:1304.4800  . doi:10.1051/0004-6361/201321063. 
  11. ^ а б Mark J. Pecaut; Eric E. Mamajek; Eric J. Bubar (фебруар 2012). „A Revised Age for Upper Scorpius and the Star Formation History among the F-type Members of the Scorpius-Centaurus OB Association”. Astrophysical Journal. 746 (2): 154. Bibcode:2012ApJ...746..154P. S2CID 118461108. arXiv:1112.1695  . doi:10.1088/0004-637X/746/2/154. 
  12. ^ а б в г д Kudritzki, R. P.; Reimers, D. (1978). „On the absolute scale of mass-loss in red giants. II. Circumstellar absorption lines in the spectrum of alpha Sco B and mass-loss of alpha Sco A”. Astronomy and Astrophysics. 70: 227. Bibcode:1978A&A....70..227K. 
  13. ^ Schröder, K.-P.; Cuntz, M. (април 2007). „A critical test of empirical mass loss formulas applied to individual giants and supergiants”. Astronomy and Astrophysics. 465 (2): 593—601. Bibcode:2007A&A...465..593S. S2CID 55901104. arXiv:astro-ph/0702172  . doi:10.1051/0004-6361:20066633. 
  14. ^ а б в Allen, R.H. (1963). Star Names: Their Lore and Meaning (Reprint изд.). New York, NY: Dover Publications Inc. стр. 364–366. ISBN 978-0-486-21079-7. 
  15. ^ а б в Moore, Patrick, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: (језик: енглески)). Philip's. стр. 19. ISBN 978-0-540-07863-9. 
  16. ^ а б в Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (језик: енглески)). Institure of Physics Publishing. стр. 132. ISBN 978-0-7503-0440-5. 
  17. ^ „Synopsis for Melancholia”. IMDb. Приступљено 5. 1. 2013. 
  18. ^ Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007-2013)”. VizieR On-line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1. Bibcode:2009yCat....102025S. 
  19. ^ ἀντάρης in Liddell, Henry George; Scott, Robert (1940) A Greek–English Lexicon, revised and augmented throughout by Jones, Sir Henry Stuart, with the assistance of McKenzie, Roderick. Oxford: Clarendon Press. In the Perseus Digital Library, Tufts University.
  20. ^ Fred Gettings (1990). The Arkana Dictionary of Astrology. Penguin Publishing Group. ISBN 978-0-14-019287-2. 
  21. ^ Hunger, Hermann (2019). The Babylonian astronomical compendium MUL. APIN. ISBN 978-1-138-05047-1. OCLC 1054505486. 
  22. ^ „IAU Working Group on Star Names (WGSN)”. Приступљено 22. 5. 2016. 
  23. ^ „Bulletin of the IAU Working Group on Star Names, No. 1” (PDF). Приступљено 28. 7. 2016. 
  24. ^ „IAU Catalog of Star Names”. Приступљено 28. 7. 2016. 
  25. ^ Wright, W. H. (1907). „The variable radial velocity of Antares”. The Astrophysical Journal. 25: 58. Bibcode:1907ApJ....25...58W. doi:10.1086/141419. 
  26. ^ Lunt, J. (1916). „On the orbits of the spectroscopic binaries alpha Orionis and alpha Scorpii”. The Astrophysical Journal. 44: 250. Bibcode:1916ApJ....44..250L. doi:10.1086/142291. 
  27. ^ Spencer Jones, H. (1928). „The Radial Velocity Variations of a Orionis and a Scorpii”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 88 (8): 660—679. doi:10.1093/mnras/88.8.660  . 
  28. ^ Burnham, Robert, Jr. (1978). Burnham's Celestial Handbook. New York: Dover Publications. стр. 1666. 
  29. ^ Johnson, S. J. (1879). „Occultation of Antares”. The Observatory. 3: 84. Bibcode:1879Obs.....3...84J. 
  30. ^ William Arthur Darby (1864). The astronomical observer. Hardwicker. стр. 85–. 
  31. ^ Edward Crossley; Joseph Gledhill; J. M. Wilson (6. 2. 2018). A Handbook of Double Stars, with a Catalogue of Twelve Hundred Double Stars and Extensive Lists of Measures. with Additional Notes Bringing the Measur. Creative Media Partners, LLC. стр. 329. ISBN 978-1-376-84608-9. 
  32. ^ Reference Catalogue of Southern Double Stars. H. M. Stationery Office. 1899. стр. 161A. 
  33. ^ Dawes, W. R. (1856). „On an Occultation of Antares by the Moon”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 16: 143. Bibcode:1856MNRAS..16..143D. doi:10.1093/mnras/16.6.143  . 

Литература уреди

{{refbegin|}

  • Moore, Patrick, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: (језик: енглески)). Philip's. стр. 19. ISBN 978-0-540-07863-9. 
  • Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (језик: енглески)). Institure of Physics Publishing. стр. 132. ISBN 978-0-7503-0440-5. 

Спољашње везе уреди

 
Антарес на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антарес&oldid=26005714”