Википедија

Антикодон

Антикодон је триплет нуклеотида тРНК који је комплементаран кодону иРНК.

Транспортна РНК- антикодон је представљен црвеном бојом

Карактеристике уреди

За сваки од кодона иРНК, осим тзв. стоп кодона, постоји одговарајући, комплементаран антикодон тРНК. Пошто се кодони иРНК преписују са ДНК по принципу комплементарности и комплементарни су антикодонима, произлази да антикодони садрже исти редослед база као одговарајући триплет ДНК, само што уместо тимина имају урацил. Укупан број антикодона износи 61. Приликом транслације антикодон тРНК се везује водоничним везама за комплементаран кодон иРНК.

Интеракција кодон-антикодон уреди

Интеракција кодон-антикодон је спаривање комплементарних база иРНК и тРНК, које омогућава да се у полипептидни ланац угради тачно одређена аминокиселина. Спаривање база у ДНК или у РНК се врши по строго утврђеним правилима: аденин се увек у ДНК спарује са тимином (А-Т), односно, са урацилом (А-У) (ако се ради о РНК), док се гуанин спарује са цитозином (Г-Ц). Кодон и антикодон се спарују антипаралелно што значи да се наспрам 5' краја кодона поставља 3' крај антикодона и обрнуто. Другачије речено, прва база (са 5' краја) антикодона, спарује се са трећом базом (на 3' крају) кодона.

Хипотеза Френсиса Крика уреди

При међудејству кодон-антикодон не важе тако строга правила, према чему је Френсис Крик поставио хипотезу о колебљивости интеракције кодон-антикодон. Према тој хипотези прва два нуклеотида у кодону се увек спарују по строгим правилима комплементарности (А-У; Г-Ц), док на месту трећег нуклеотида може доћи до одступања (колебања), тако да се гуанин, поред уобичајеног спаривања са цитозином, може спаривати и са урацилом (Г-У). Такође, урацил на трећој позицији у кодону може да се спарује како са аденином, тако и са гуанином.

Хипотеза је у вези са изрођеношћу (дегенеративношћу) генетичког кода, по којој једну аминокиселину најчешће одређује већи број кодона који се најчешће разликују управо по трећој бази. Експериментално је утврђнео да једна иста тРНК може да препозна већи број различитих кодона, као и да се тРНК са различитим антикодонима могу везивати за исти кодон. Према приложеној табели се види да је 61 кодон одређен са нешто више од 30 антикодона. Тај трећи, најчешће изрођен нуклеотид у кодону је истовремено и колебљив. Како за трећу базу кодона важи особина колебљивости, тако то исто важи за прву базу антикодона (због антипаралелности). Биолошки значај ове појаве је заштита од мутација.

Види још уреди

Литература уреди

  • Думановић, Ј, Маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
  • Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
  • Лазаревић, М: Огледи из медицинске генетике, Београд, 1986.
  • Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
  • Матић, Гордана: Основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
  • Прентис С: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
  • Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
  • Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
  • Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
  • Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.
  • Шербан, Нада: ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антикодон&oldid=26811789”