Антоније Храповицки
Митрополит Антоније (световно име Алексеј Павлович Храповицки, рус. Алексей Павлович Храповицкий; село Ватагино 17 [29]. март 1863 — Сремски Карловци, 10. август 1936) био је један од најистакнутијих теолога краја 19. и прве половине 20. века, некадашњег ректора Треће руске Духовне академије, учитеља многих генерација теолога, међу којима и истакнутих личности Православља (Свјатјејших Патријараха Св. Тихона, Сергија, Српског Варнаве), кандидата за Сверуског Патријарха (1917), Првојерарха Руске Заграничне Цркве, Блажењејшег Митрополита кијевског и галицког.
Са њим је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца дошао велики број свештеника, као и монахиња из Русије. Тако је 1929. од 2924 свештеника било 214 Руса, а монахиње су значајно утицале на обнављање женског монаштва у српским манастирима.[1] Додељен му је Орден Светог Саве и Краљевски орден Белог орла.[2]
Сахрањен је у Иверској капели на Новом гробљу у Београду.
Референце уреди
- ^ Руске монахиње оживеле српске женске манастире („Политика“, 31. март 2016)
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 635.
Спољашње везе уреди
- https://svetosavlje.org/tumacenje-price-gospodnje-o-nevernom-pristavu/
- http://www.spc.rs/sr/mitropolit_antonije_hrapovicki_18631936 Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2015)
