Апорофобија

страх или мржња према сиромаштву или сиромашнима

Апорофобија (из грчког απορος апорос 'сиромашан' и φοβος фобос 'страх'[1][2]) је страх, мржња према сиромаштву и сиромашним особама. Термин је настао деведесетих година 20. века[3][4], а створила га је шпанска филозофкиња и професорка етике на Универзитету у Валенсији (Шпанија), Адела Кортина[5].

Разлика између апорофобије и ксенофобије или расизма је у томе што апорофобија не дискриминише нити маргинализује имигранте или припаднике других етнија или народа уколико су те особе метеријално добростојеће, финансијски су добро обезбеђене и/или поседују одређени статус у друштву и медијима[6][7][8].

Апорофобија се, према томе, састоји од осећања страха и одбацивања сиромашних, односно немоћних, који немају средства за живот. Овај осећај и став су научени.[6]

Фондација за хитни шпански ФУНДЕУ (Fundación del Español Urgente, Fundéu) потврдила је да се ради о „потпуно валидном неологизму“[9], и ова реч је укључена у Речник Шпанске краљевске академије[10].

Референце уреди