Аребица
Аребица или арабица варијанта је персијског писма коју су користили Босански муслимани.[1] У употреби је била између 15. и 19. вијека и често је категоризована као дио алхамијадо књижевности. Прије Првог свјетског рата било је неколико неуспјешних покушаја Босанских муслимана да усвоје аребицу као треће званично писмо, поред ћирилице и латинице.
| Аребица | |
|---|---|
| Тип | абџад |
Временски период | између 16. и 19. вијека |
| Породица | |
| Правац | здесна налијево |
| ISO 15924 | Arab, 160 |
Уникод назив | Arabic |
Осим у књижевости, аребица је кориштена у вјерским школама и администрацији, мада у много мањој количини од других писама.
Поријекло уреди
Аребица је заснова на варијанти персијског писмо које је кориштено у Османском царству (османско писмо), са додатним словима за гласове ц, љ и њ, која се не налазе ни у арапском, ни у персијском, а ни у османском писму. Пуна слова су на крају уведена са све самогласнике (као у курдском арапском писму), што аребицу чини правим писмом, за разлику од персијске основе.
Савремена употреба уреди
Први књижевно рад објављен на аребици од 1941. године је стрип „Хаџи Шефко и хаџи Мефко” објављен 2005. године (аутор Амир ел Зуби и Мелиха Чикак ел Зуби). Аутори су направили незнатне измјене у писму.
Прва књига на аребици са ISBN кодом је „Епохе фонетске мисли код Арапа и аребица”,[2] а објавио ју је у Београду у априлу 2013. године мр. Алдин еф. Мустафић. Ова књига представља комплетну стандардизацију Чаушевићеве верзије, а истовремено је и уџбеник за високо образовање.
Писмо уреди
Коначну верзију аребице осмислио је Мехмед Џемалуд Чаушевић на крају 19. вијека. Његова верзија аребице назива се матуфовица, матуфовача или мектебица.
| Ћирилица | Латиница | Аребица | |||
|---|---|---|---|---|---|
| Контекстуалне форме | Изоловани | ||||
| Коначне | Средње | Почетне | |||
| А а | A a | ـآ | آ | ||
| Б б | B b | ـب | ـبـ | بـ | ب |
| В в | V v | ـو | و | ||
| Г г | G g | ـغ | ـغـ | غـ | غ |
| Д д | D d | ـد | د | ||
| Ђ ђ | Đ đ | ـج | ـجـ | جـ | ج [c] |
| Е е | E e | ـە | ە | ||
| З з | Z z | ـز | ز | ||
| Ж ж | Ž ž | ـژ | ژ | ||
| И и | I i | ـاٖى ـٖى |
ـاٖىـ ـٖىـ |
اٖىـ | اٖى [a] |
| Ј ј | J j | ـي | ـيـ | يـ | ي |
| К к | K k | ـق | ـقـ | قـ | ق |
| Л л | L l | ـل | ـلـ | لـ | ل |
| Љ љ | Lj lj | ـڵ | ـڵـ | ڵـ | ڵ |
| М м | M m | ـم | ـمـ | مـ | م |
| Н н | N n | ـن | ـنـ | نـ | ن |
| Њ њ | Nj nj | 
|
|
|
 [b] |
| O o | О о | ـۉ | ۉ | ||
| П п | P p | ـپ | ـپـ | پـ | پ |
| Р р | R r | ـر | ر | ||
| С с | S s | ـس | ـسـ | سـ | س |
| Т т | T t | ـت | ـتـ | تـ | ت |
| Ћ ћ | Ć ć | 
|
|
|
 [b] |
| У у | U u | ـۆ | ۆ | ||
| Ф ф | F f | ـف | ـفـ | فـ | ف |
| Х х | H h | ـح | ـحـ | حـ | ح |
| Ц ц | C c | ـڄ | ـڄـ | ڄـ | ڄ |
| Ч ч | Č č | ـچ | ـچـ | چـ | چ |
| Џ џ | Dž dž | ـج | ـجـ | جـ | ج [c] |
| Ш ш | Š š | ـش | ـشـ | شـ | ش |
Напомене
Лигатуре уреди
Као и стандардно арапско писмо, када ا веже ل или ڵ умјестих датих знакова користе се посебне лигатуре.
| Ћирилица | Латиница | Аребица | |||
|---|---|---|---|---|---|
| Контекстуалне форме | Изоловани | ||||
| Коначне | Средње | Почетне | |||
| ла | la | ـلا | لا | ||
| ља | lja | ـڵا | ڵا | ||
Примјер уреди
| Аребица | سوا ڵۆدسقا بٖىڃا راݗايۆ سە سلۉبۉدنا وٖ يەدناقا ۆ دۉستۉيانستوۆ وٖ پراوىما. ۉنا سۆ ۉبدارەنا رازۆمۉم وٖ سوۀشڃۆ وٖ ترەبا دا يەدنۉ پرەما درۆغۉمە پۉستۆپايۆ ۆ دۆحۆ براتستوا. |
| Ћирилица | Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свјешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства. |
| Латиница | Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svješću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva. |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Keith Brown, ур. (2005). „{{{2}}}”. Encyclopedia of Language and Linguistics (2 изд.). Elsevier. ISBN 978-0-08-044299-0.
- ^ Foreword to the "The Age of Phonetic Thought of Arabs and Arebica" by Aldin Mustafić
Литература уреди
- Keith Brown, ур. (2005). Encyclopedia of Language and Linguistics (2 изд.). Elsevier. ISBN 978-0-08-044299-0.
- „Аребица”. Енциклопедија лексикографског завода. Загреб: Југославенски лексикографски завод. 1966.
