Арсен Диклић
Арсен Диклић (Старо Село,[3] 8. новембар 1922 — Београд, 4. јул 1995[4]) био је српски и југословенски књижевник[1][5] и сценариста.[2] Својим књижевним стваралаштвом сврстао се у ред најзначајнијих српских писаца за децу и омладину.[6]
| Арсен Диклић | |
|---|---|
 Портрет скица Арсена Диклића у младости | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. новембар 1922. |
| Место рођења | Старо Село, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 4. јул 1995. (72 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Југославија |
| Националност | Србин[1][2] |
| Занимање | писац, сценариста |
Биографија уреди
Отац Раде и мајка Марија бавили су се земљорадњом. Диклићи су били Срби.[1][2] Године 1933. Арсен је завршио основно образовање у Оточцу, средње је стекао у Сарајеву, а факултетско у Београду. Матурирао је у Сарајеву 1941. године. Након матурирања преселио се у Београд где је студирао историју уметности, али није дипломирао
У НОБ-у је учествовао од 1943. године. Био је илегалац у Војводини у Јаши Томићу. Године 1945. је био члан Среског комитета КПЈ у Јаши Томићу. Напушта Јашу Томић и враћа се у Београд.
Почиње да пише пре свега за децу да би касније стасао у познатог писца и сценаристу. Од 1946. уређивао је часопис за децу Пионир, био новинар у листовима за децу, уредник дечије стране у Борби. Од 1954. године постаје један од агилнијих покретача и уредника дечијег листа Змај. Књижевним радом професионално се бавио од 1953. године.[7]
Умро је у Београду 4. јула 1995. године.[4][8]
Добитник је значајних признања и награда: Награда Владе НР Србије за дечију књижевност (1948); Дечије књиге за роман Салаш у Малом Риту (1953); Златне Пулске арене за сценарио Радопоље (1963); Октобарске награде за сценарио филма Марш на Дрину (1964) и друге.[9]
Дела уреди
Књижевна дела уреди
Као дете, Арсен Диклић је заволео реку Гацку на којој је имао и свој скривени чамац, а кад је одрастао, најлепше дане провео је на Дунаву и Сави. Из те љубави и снова на рекама поникле су многе његове приче и песме, а једна од најлепших је поема „Плави кит“, узбудљива приповест о морнару свађалици и великом, плавом киту.[10][11]
Диклић је писао песме, приповетке и романе за децу. Најпознатија дела су „Салаш у Малом Риту“ (роман у три дела), „Не окрећи се, сине“ (роман), „Плава ајкула“ (роман), и песме „Плави кит“, „Чика с брадом“, „Село крај Тамиша“, „Дунавске баладе“ и друге.[12]
У романима Диклић описује збивања за време Другог светског рата. У сарадњи са Бранком Бауером, написао је филмски сценарио истоименог филма „Не окрећи се, сине“. Филм је добио ”Златну арену за режију“ на фестивалу у Пули 1956. године.[12]
Дела му се одликују вешто грађеним заплетима, успелим карактеризацијама ликова, емотивношћу и непосредним односом према природи.[5]
Сценарији за филмове уреди
Диклић је написао више сценарија за филмове и телевизијске серије, као и једну ТВ драму[6]:
- 1955. — „Милиони на отоку“
- 1956. — „Не окрећи се, сине“
- 1957. — „Само људи“
- 1960. — „Дилижанса снова“
- 1963. — „Радопоље“
- 1964. — „Мушки излет“
- 1964. — „Марш на Дрину“
- 1968. — „Сунце туђег неба“
- 1974. — „Ужичка република“
- 1975. — „Зимовање у Јакобсфелду“
- 1976. — „Салаш у Малом Риту“
- 1977. — „Хајдучка времена“
- 1983. — „Велики транспорт“[13]
- 2024. — „Златни рез 42“ - постхумно
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в Mimica, M.; Popovski, J.; Šinkovec, I.; Gajić, M.; Janković, S.; Jakšić, A.; Aritonović, V. (1957). Ko je ko u Jugoslaviji: biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima (I изд.). Beograd: Sedma sila. стр. 138. „DIKLIĆ ARSEN, književnik, r. 1922 u Starom Selu, srez Otočac, Srbin. Adresa: Beograd, Vojvode Brane 9.”
- ^ а б в Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji 1991 (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 95. „DIKLIĆ R. ARSEN, književnik i scenarista (r. 14. XI 1922, Otočac, Hrvatska). Srbin.”
- ^ Ахмет Хромаџић: "Дечји писци о себи", Сарајево 1969.
- ^ а б Арсен Диклић на сајту IMDb.com (језик: енглески)
- ^ а б Арсен Диклић, Хрватска енциклопедија enciklopedija.hr (језик: хрватски)
- ^ а б Арсен Диклић Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2020) на сајту tromedja.rs
- ^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (1. том. стр. 985); Нови Сад: Прометеј. 2009. ISBN 978-86-515-0315-6.
- ^ Времеплов (4. јул) на сајту rts.rs
- ^ Арсен Диклић Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2016) на сајту pancevac-online.rs
- ^ Књига за децу „Плави кит“ – Арсен Диклић на сајту piksla.com
- ^ Књига „Плави кит“ на сајту delfi.rs
- ^ а б Арсен Диклић Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2020) на сајту riznicasrpska.net
- ^ Арсен Диклић – Сценарији за филмове на сајту filmovi.com
Литература уреди
- Mimica, M.; Popovski, J.; Šinkovec, I.; Gajić, M.; Janković, S.; Jakšić, A.; Aritonović, V. (1957). Ko je ko u Jugoslaviji: biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima (I изд.). Beograd: Sedma sila. стр. 138. „DIKLIĆ ARSEN, književnik, r. 1922 u Starom Selu, srez Otočac, Srbin. Adresa: Beograd, Vojvode Brane 9.”
