Археолошко налазиште Скелани
Археолошко налазиште Скелани је археолошки локалитет који се налази у насељу Скелани, општина Сребрница у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Налазиште обухвата неколико локација у Скеланима, насељу који се налази на самој обали реке Дрина повезан мостом са Бајином Баштом у Србији.[1] Неки налази смештени су у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву и Археолошком музеју „Римски муниципиум“ у Скеланима.[2]
 Римско налазиште | |
  Приказ на мапи Босне и Херцеговине | |
| Место |  Република Србија |
|---|---|
| Регија | Сребрница |
| Координате | 43° 58′ 00″ С; 19° 31′ 58″ И / 43.966728° С; 19.532775° И |
| Историја | |
| Градитељ | Кало Пачо |
Локација уреди
Археолошко налазиште се налази у самом насељу Скелани, надомак реке Дрине. Насеље је изграђено на месту старих римских грађевина тако да постоје више локација. Налазиште се налази у општини средње Подриње.[3]
Историја уреди
Прво истраживање покренуо је грчки археолог Кало Пачо у 19. веку. Келани на Дрини се сматрају једним од најстаријих античких локалитета у средњем Подрињу. Овде су научници на прилично великом пространству открили неколико римских објеката из 2. и 3. века. Важан вид економије у римској провинцији Далмацији, представљало је рударство. Сребреничка рударска регија играла је важну улогу у животу овог дела Римског царства. Римски град Малвесиатиум на месту данашњих Скелана на реци Дрини међу најзначајнијим је античким подручјима у Босни и Херцеговини.[4] Пронађена је римска базилика, храмови, циглана, грађевине и разни споменици римске културе. Према истраживањима насеље је било изграђено у сходу са осталим грађевинама у том региону и данас је по налазима један од највреднијих локалитета на Балкану.[5]
Истрживање уреди
Прво истраживање отпочено је 29. јула 1896. године. Карл Пач, аустријски слависта, археолог и историчар, пронашао је ископавањем неколико важних предмета римске културе од којих је и почасна статуа цара Каракала. Августа 1896. године покренута је друга експедиција где су пронађене гробнице као и темељи за изградњу објеката који нису били завршени. Недалеко од реке Дрине, пронађени су остаци циглане, препознатљиве по масивним циглама.[6] У истом периоду пронађене су и две базилике удаљености неких 90. метара једна од друге. У њима су пронађени кипови и гробни материјали. Археолог Карло направио је детаљан извештај о својим истраживањима и објавио у Земаљском гласнику музеја Босне. Након тога десила се велика поплава 1897. године, коју је и Иво Андрић описао у роману На Дрини ћуприја. Дрина је нанела муљ дебео два метра и прекриo налазиште што је довело до заборав на овај локалитет.[7]
Истрживање 2008. године уреди
Након 112. година, изведенo је другo археолошко истраживање које је трајало пет недеља. Радови су се одвијали на четири локације: Задружни дом, Црквено двориште, приватна њива и у дворишту једне приватне куће.[8] Ископани су мозаици као и прва Базилика коју је Дрина закопала. Даљим истраживањима пронађени су и натписи намењени Јупитеру, Тријади, Марсу, Силвану и Митрасу. По неким натписима насеље је добило ранг муниципалије још у време Флавијеваца у другој половини 1. века.[9]
Референце уреди
- ^ „carte de Skelani — Toutes les rues et les bâtiments emplacement”. satellites.pro. Приступљено 4. 12. 2020.
- ^ „VREDNO NALAZIŠTE U Skelanima nova otkrića iz RIMSKOG DOBA”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 11. 2020.
- ^ „Arheološko nalaziše kod gradilišta nije prekinulo radove, investitor nudi pomoć”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 4. 12. 2020.
- ^ Šašel Kos, Marjeta. Ivo Bojanovski: Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo 1988 (на језику: Slovenian). стр. 219—220. Приступљено 4. 12. 2020.
- ^ „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika”. old.kons.gov.ba. Приступљено 4. 12. 2020.
- ^ Srebrenica, JP JS RTV. „Rimski municipium Skelani”. www.rtvsrebrenica.org (на језику: бошњачки). Приступљено 4. 12. 2020.[мртва веза]
- ^ „СКЕЛАНИ: ВАСКРСЛИ МОЗАИЦИ У РИМСКОЈ БАЗИЛИЦИ”. ББ ГЛАС (на језику: српски). 6. 9. 2018. Приступљено 4. 12. 2020.
- ^ „Trezor u dvorištu baba Anke!”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 4. 12. 2020.
- ^ „Podruĉje istoĉnog dijela provincije Dalmacije u rimsko doba” (PDF). ff.unsa.ba. Приступљено 4. 12. 2020.
