Астерије Амасијски
Астерије Амасијски (грч. Αστεριος; око 350 - око 410) - адвокат, проповедник, хришћански писац, митрополит Амасије Понтијске; хришћански светитељ 4. века, савременик светог Јована Златоустог.
Биографија уреди
Астерије се школовао у Антиохији. У почетку га је учио скитски роб, чије име није сачувано. Пре узимања монашког пострига, Астерије је радио као адвокат.
Крајем 19. - почетком 20. века, на страницама Енциклопедијског речника Брокхаус и Ефрон, књижевни допринос Астерија из Амасије описан је следећим речима:
„радови који су до данас сачувани састоје се готово искључиво од проповеди или беседа. Највеће заслуге за чување дела свог претходника носи Свети Василије Амасијски [1]“.
Према Православној енциклопедији, до данас је преживело само шеснаест аутентичних проповеди Астерија из Амасије. Фрагменте од њих десет дао је свети цариградски патријарх Фотије (Библ. Цод. 271), а потпуне текстове два документа пронашао је М. Бауер у рукописима Атињана, а касније их је објавио А. Брез.[2] Неки од рукописа Астерија Софиста раније су приписивани Астерију из Амасије, али је временом ова историјска грешка исправљена.
У проповедима Астерије из Амасије приметан је утицај Демостена, Ливоније и Јована Златоустог. Записи Астерија Амасијског „Приповедање о мучеништву свете Еуфемије“ наводе се у Делима Седмог Васељенског сабора као непобитан доказ поштовања икона. (Манси. Т. 13. П. 16-17, 308-309; ДВС. Т. 4. С. 422-424).
Једна од његових сачуваних духовних поука гласи: „Пост је учитељ умерености, мајка врлине, васпитач чада Божјих, водич изгубљених, спокојство душе, подршка животу, мир непомућени и сталожени; његова стогост и важност умирују страсти, гасе гнев и јарост, хладе и стишавају свако узбуђење, које потиче од превише хране.“ Свети Астерије Амасијски
Извори уреди
- ^ Канке; Kankye, Viktor (2017-06-08). Special and general philosophy of science. Encyclopedic dictionary. Москва: INFRA-M Academic Publishing LLC. ISBN 978-5-16-012809-2.
- ^ М. В. Никифоров (2001). „Астерий”. Православная энциклопедия (на језику: руски). III : „Анфимий — Афанасий”. Москва: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия». стр. 636. ISBN 5-89572-008-0.