Аустенит

Лична карта:
Име: челик; Датум рођења: почетак 1. века п. н. е.; Годишња производња: 1,13 милијарди тона (у 2005. години);
Физичко-хемијске особине:
Специфична тежина: 7850 kg/m³;
Алотропске модификације железа:
α-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка); γ-железо (ПОВЦК — Површински центрирана кубна решетка); δ-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка); ξ-железо (ХГР — Хаксагонална густосложена решетка);
Микроконституенти у челику и гвожђу:
	Аустенит; ; Бeинит; Мартензит; ; Цементит (Fe-карбид; Fe3C); Ледебурит (еутектичка фаза са 4,3% угљеника; карактеристична само за гвожђе); ; Ферит; ; Перлит;

Аустенит (по енгл. Sir William Chandler Roberts-Austen 1843-1902) је интерстицијски чврсти раствор угљеника у површински центрираној кубној решетки железа, (ПОВЦК) (енгл. face-centred cubic - FCC). Настаје перитектичком реакцијом: L+δ→γ.

Структура и својства уреди

Алотропи гвожђа; алфа гвожђе и гама гвожђе

Аустенит кристалише у површински центрираној кубној решетки, и поседује максималну растворљивост угљеника до 2.14 масених процената (зависно од литературе максимална растворљивост угљеника варира од 2 до 2,14 масених процената). Микроструктурно Аустенит поседује релативно ниску тврдоћу и немагнетичан је. Врсте челика које поседују аустенитну микроструктуру на собној температури су Нерђајући челици.

Легирајући елементи који фаворизују стварање аустенита уреди

Легирајући елементи који стабилизују аустенитну модификацију поређани према свом утицају су: никл (Ni), угљеник (C), кобалт (Co), манган (Mn) и азот (N). Код челика код којих је утуцај легирајућих елемената који фаворизују стабилизацију аустенита умањен присуством елемената који фаворизују стварање ферита долази од распада аустенита на око 723°C у перитектичкој реакцији.

Погледај уреди

Мартензит

Спољашње везе уреди

Колекција слика и филмова о аустениту и фериту (изузетно едукативно). (језик: енглески)
Fe-Fe₃C phase diagram (језик: енглески)
Утицај легирајућих елемената на особине челика (језик: немачки)

Литература: уреди

H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005

Лична карта:
Име: челик Датум рођења: почетак 1. века п. н. е. Годишња производња: 1,13 милијарди тона (у 2005. години)
Физичко-хемијске особине:
Специфична тежина: 7850 kg/m³
Алотропске модификације железа:
α-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка) γ-железо (ПОВЦК — Површински центрирана кубна решетка) δ-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка) ξ-железо (ХГР — Хаксагонална густосложена решетка)
Микроконституенти у челику и гвожђу:
Аустенит Бeинит Мартензит Цементит (Fe-карбид; Fe₃C) Ледебурит (еутектичка фаза са 4,3% угљеника карактеристична само за гвожђе) Ферит Перлит