Аустралијска плоча
Аустралијска плоча једна је од главних тектонских плоча, а налази се на источној и великим делом на јужној хемисфери. Првобитно део античког континента Гондване, Аустралијска плоча је остала повезана са Индијском и Антарктичком плочом, све док се пре приближно 100 милиона година Индијска плоча није одвојила и почела покретати северно. Аустралијска и Антарктичка плоча почеле су да се кидају пре око 85 милиона година, а у целости су се раздвојиле пре око 45 милиона година.[2] Аустралијска плоча се касније спојила са суседном Индијском плочом испод Индијског океана, како би настала јединствена, једноделна Индоаустралијска плоча. Међутим, недавне студије сугеришу да су се две плоче још једном раздвајале и постојале као засебне плоче најмање 3 милиона година, а највероватније и више од тог временског раздобља.[3] Аустралијска плоча укључује континент Аустралију, затим Тасманију, као и делове Нове Гвинеје, Новог Зеланда и басена Индијског океана.
| Аустралијска плоча | |
|---|---|
 Аустралијска тектонска плоча | |
| Епоним | Аустралија |
| Тип | главна |
| Композиција | океанска и континентална кора |
| Просечна површина | 47.000.000 km² [1] (или: 1,13294 sr) |
| Границе | Ров Сундског лука, Јаве, Бугенвила и Нових Хебрида; Централноиндијски и Југоисточноиндијски гребен |
| Ротација1 | |
| — брзина | 1,0744 °/Ma |
| — Ојлеров пол | 60° 08′ С; 01° 74′ И |
| Покретање2 | |
| — брзина | 62 mm — 70 mm годишње (тачније: 65 mm годишње) |
| — смер | североисток |
| Одлике | Аустралија; Нова Гвинеја, Нови Зеланд, Тасманија; Индијски океан |
1 релативно у односу на Пацифичку плочу2 релативно у односу на Афричку плочу | |
Географија уреди
Северноисточна страна је сложена, али — уопштено говорећи — представља конвергентну границу са Пацифичком плочом. Пацифичка плоча се подвлачи под Аустралијску плочу, чиме настају Тонгански ров и Кермадечки ров, те паралелни Тонгански и Кермадечки острвски лукови. Такође уздиже источне делове новозеландског Северног острва.
Бивши микроконтинент Зеландија, који се од Аустралије одвојио пре око 85 милиона година и који се пружа од Нове Каледоније северно до Новозеландских субантарктичких острва јужно, тренутно се „разапиње” дуж трансформног раседа ког обележава Алпски расед.
Јужно од Новог Зеланда граница постаје прелазна трансформно-конвергентна граница (Зона Макворског раседа), где Аустралијска плоча почиње да понире под Пацифичку плочу уздуж Пушегурског рова. Југозападно од овог рова пружа се се Макворски гребен.
Јужна страна је дивергентна граница са Антарктичком плочом и носи име Југоисточноиндијски гребен (ЈИИГ; енгл. Southeast Indian Ridge, SEIR).
Понирућа граница кроз Индонезију није паралелна са биогеографском Волисовом линијом која раздваја аутохтону фауну Азије од оне Аустралазије. Источна острва леже углавном на Евроазијској плочи, али имају фауну и флору која је повезана са оном аустралазијском. Југоисточни делови леже на ободима Сундског епиконтиненталног појаса.
Порекло уреди
Депозиционо доба Групе планине Барен на јужној маргини Јилгарнског кратона и цирконске провенијенцијске анализе подржавају хипотезу да су судари између Пилбарско-јилгарнског и Јилгарнско-голерског кратона скупа створили протоаустралијски континент пре приближно 1.696 милиона година (Досон и сур. 2002).[4]
Референце уреди
- ^ „Sizes of Tectonic or Lithospheric Plates”. Geology.about.com. 20. 9. 2016. Архивирано из оригинала 11. 11. 2016. г. Приступљено 31. 10. 2016.
- ^ „New Look at Gondwana's Breakup”. Livescience.com. 5. 7. 2013. Приступљено 25. 12. 2015.
- ^ Stein, Seth; Sella, Giovanni F.; Okai, Emile A. (2002). „The January 26, 2001 Bhuj Earthquake and the Diffuse Western Boundary of the Indian Plate” (PDF). American Geophysical Union. doi:10.1029/GD030p0243. Приступљено 25. 12. 2015.
- ^ Dawson, Galvin C.; Krapež, Bryan; Fletcher, Ian R.; McNaughton, Neal J.; Rasmussen, Birger (2002). „Did late Palaeoproterozoic assembly of proto-Australia involve collision between the Pilbara, Yilgarn and Gawler Cratons? Geochronological evidence from the Mount Barren Group in the Albany–Fraser Orogen of Western Australia”. Precambrian Research. 118 (3—4): 195—220. ISSN 0301-9268. doi:10.1016/S0301-9268(02)00110-9. Приступљено 25. 12. 2015.
|
