Аустријска Шлеска
Аустријска Шлеска или Шлезија или Аустријски Шљонск (њем. Österreichisch Schlesien, чеш. Rakouské Slezsko, шл. Austrijacki Ślůnsk, пољ. Śląsk Austriacki), или Војводство горње и доње Шлеске или Шлезије (њем. Herzogtum Ober- und Niederschlesien, чеш. Vévodství Horní a Dolní Slezsko), је било војводство у саставу Светог римског царства, Аустријског царства и Аустроугарске све до 1918.
| Војводство горње и доње Шлеске | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1146. (у саставу Светог римског царства), од 1804. дио Аустријског царства и од 1867. дио Аустроугарске—1918. | |||||||||||||||
 Застава
 Грб
| |||||||||||||||
 Војводство горње и доње Шлеске на мапи Аустроугарске | |||||||||||||||
| Главни град | Тропау | ||||||||||||||
| Регија | Средња Европа | ||||||||||||||
| Земља |  Свето римско царство Аустроугарска | ||||||||||||||
| Површина | 5.147 км2 | ||||||||||||||
| Становништво | 756.949 (1910) | ||||||||||||||
| Догађаји | |||||||||||||||
| Историја | |||||||||||||||
• Успостављено | 1146. (у саставу Светог римског царства), од 1804. дио Аустријског царства и од 1867. дио Аустроугарске | ||||||||||||||
• Укинуто | 1918. | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Географија уреди
Аустријска Шлезија је била састављена од два дијела, прекинута области Моравијом. Западни дио територије се граничио са Њемачком, покрајином Моравијом, а мали дио га је одвајао од границе са Бохемијом. Источни дио се граничио са Галицијом, Угарском, Моравијом и Њемачком
Историја уреди
Војводство горње и доње Шлезије је постојало још од 1146. као дио Светог римског царства. Касније је подијељено на више дијелова. Између 1335. и 1346. је постало дио Краљевине Бохемије, а 1526. га је стекла Хабзбуршка монархија. Године 1742, Аустрија је већи дио Шлеске дала Пруској. Од тада па до 1918, је мали дио Шлезије био у саставу Аустрије и Аустроугарске.[1]
Демографија уреди
Попис становништва 1851. године уреди
По попису из 1851. у Аустријској Шлезији је било 438.586 становника. Највише је било Словена (Чеха и Пољака), а мало мање Нијемаца.[2] Подаци о матерњем језику:
| Матерњи језик | Становништво | Проценат |
|---|---|---|
| словенски језици (пољски и чешки) | 223.679 | 51% |
| њемачки | 210.521 | 48% |
| остали (Јевреји) | 4.386 | 1% |
| укупно | 438.586 | 100% |
Попис становништва 1890. године уреди
По попису из 1890. у Аустријској Шлезији је било 605.649 становника. Становништво је повећано за 167.063 у односу на 1851. годину.[3]
Попис становништва 1895. године уреди
По попису из 1895. у Аустријској Шлезији је било 634.324 становника. Становништво је повећано за 28.675 у односу на 1890. годину.[3]
Попис становништва 1900. године уреди
По попису из 1900. у Аустријској Шлезији је било 680.422 становника. Становништво је повећано за 46.098 у односу на 1895. годину. По попису, највише се говорио њемачки језик, а онда пољски и чешки.[3] Подаци о матерњем језику:
| Матерњи језик | Број становника | Проценат |
|---|---|---|
| њемачки | 304.149 | 44,7% |
| пољски | 225.900 | 33,2% |
| чешки | 150.373 | 22,1% |
| Укупно | 680.422 | 100% |
Попис становништва 1910. године уреди
По попису из 1910. у Аустријској Шлезији је било 756.949 становника. Број становника на километру квадратноме је био 147. Становништво је повећано за 76.527 у односу на 1900. годину.[3]
Матерњи језик уреди
Највише се говорио њемачки језик, па словенски језици (пољски, па чешки).
| Матерњи језик | Становништво | Проценат |
|---|---|---|
| њемачки | 325.523 | 43% |
| пољски | 235.224 | 31,08% |
| чешки | 180.348 | 23,83% |
| остали | 15.854 | 2% |
| укупно | 756.949 | 100% |
Религија уреди
Највише је било римокатолика, па евангелиста и мало јевреја.
| Религија | Становништво | Проценат |
|---|---|---|
| римокатолици | 641.435 | 84,74% |
| евангелисти | 102.072 | 13,48% |
| јевреји | 13.442 | 1,78% |
| Укупно | 756.949 | 100% |
Градови уреди
Градови већи од 10.000 становника према попису 1880. године:
| Мјесто | Град | Број становника (1880) | Број становника (1910) |
|---|---|---|---|
| 1. | Опава | 20.563 | 30.762 |
| 2. | Бијелско | 13.060 | 18.568 |
| 3. | Ћешин-Чешки Тјешин | 13.004 | Н/А |
| 4. | Крнов | 11.792 | Н/А |
Администрација уреди
Аустријска Шлеска је била подијељена на два дијела, који су се послије револуције 1848. у Аустријском царству раставили на доста мањих територија-области. Области по броју становника из 1905. године[3]:
| Мјесто | Назив области | Становништво |
|---|---|---|
| 1. | Фројстат | 122.030 |
| 2. | Тропау | 102.552 |
| 3. | Јагерндорф | 98.957 |
| 4. | Бијелиц | 82.835 |
| 5. | Фривалдов | 68.823 |
| 6. | Вагстат | 66.990 |
| 7. | Тјешин | 60.785 |
| 8. | Фројдентал | 49.306 |
| 9. | Фридек | 45.462 |
Референце уреди
- ^ „Регија Аустријска Шлезија” (на језику: (језик: енглески)).
- ^ „Историја аустријских крунских земаља-Аустријска Шлезија” (на језику: (језик: немачки)).
- ^ а б в г д „Аустријска Шлезија-Војводство Шлеско” (на језику: (језик: немачки)).
