Афрички дрвни љускавац
Афрички дрвни љускавац или афрички љускавац пењач (лат. Phataginus, [Фатагинус] — „љускавац”) је род љускаваца, из потпородице мали афрички љускавци (лат. Phatagininae) унутар породице Manidae, који настањује подручје подсахарске Африке.[11][7][1][12][13][14] Овај род укључује двије живуће врсте љускаваца.[15]
| Афрички дрвни љускавац | |
|---|---|
| |
| врсте из рода Phataginus | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Pholidota |
| Подред: | Eupholidota |
| Натпородица: | Manoidea |
| Породица: | Manidae |
| Потпородица: | Phatagininae Gaubert, 2017[3] |
| Род: | Phataginus Rafinesque, 1820[2] |
| Типска врста | |
| Phataginus tricuspis Rafinesque, 1820
| |
| Врсте | |
| |
| распрострањеност савремених врста | |
| Синоними[4][5] | |
Етимологија назива уреди
| Потпородица: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
|---|---|---|
| Phatagininae |
|
љускавци |
| Род: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
|---|---|---|
| Phataginus | француског термина фатагин (франц. phatagin). Овај термин води поријекло од локалног назива за љускавце фатагин или фатаген са простора Источних Индија, којег је 1763. године прихватио француски природњак Буфон. | љускавац |
Опис уреди
Врсте из рода Phataginus живе на углавном на дрвећу и више су прилагођене овом начину живота него други афрички љускавци.[16] Однос дужина главе напрема тјелу и репу код ови врста љускаваца је <1, док је код других љускаваца >1. Длаке између љуски и на остатку тјела код ови врста су ријетке и кратке. Задња ивица љуски, у средњем реду на горњој страни репа, се завршава са три врха. Горњи дио предњи стопала је длакав и није покривен љускама. Горњи дио задњи стопала (гледано са леђа) није покривен љускама, са длакавом зоном присутном између основе канџи и љуски задњи стопала. Основа прве канџе на предњим и задњим стопалима је иза основе пете канџе. Дужина треће канџе на предњим стопалима је двоструко дужа од дужине друге и четврте канџе. Ове врсте не посједују ушне шкољке.[1]
Еволуција уреди
Према генетским истраживањима, унутар афричке гране љускаваца, мали афрички љускавци (потпородица Phatagininae) су се одвојили од велики афрички љускаваца (потпородица Smutsiinae) око 22,9 милиона година.[1] Око 13,3 милиона година преци данашње двије врсте дрвни љускаваца су се одвојили једни од других, формирајући нове врсте.[1]
Систематика уреди
Историја класификације уреди
У прошлости је овај род, као подрод, био уврштаван унутар рода Manis, али је касније препознат као засебна група.[17] Једно вријеме су овај род и потпородица (тада као племе) били уврштени унутар потпородице Smutsiinae,[7][18][19] но касније су уврштени као блиски сродници те потпородице.[1]
Класификација уреди
| Врсте: | Распрострањеност: | Временски распон: |
|---|---|---|
| P. tetradactyla (Linnaeus, 1766) (дугорепи љускавац) |
 Ангола (покрајина Кабинда) ДР Конго (сјеверни дио Конга и покрајина Централни Конго) Габон Гана (југ Гане) Гвинеја (југ Гвинеје) Екваторијална Гвинеја (и острво Биоко) Камерун (југ Камеруна) Либерија Нигерија (југ Нигерије) Обала Слоноваче (јужни дио) Република Конго Сијера Леоне Централноафричка Република (југозападни дио)
|
13,3 мил. год. до данас |
| P. tricuspis (Rafinesque, 1820) (белотрби љускавац) |
Ангола Бенин (југ Бенина) Бурунди ДР Конго Габон Гана (југ Гане) Гвинеја Гвинеја Бисао Екваторијална Гвинеја (и острво Биоко) Замбија (сјеверни дио око језера Мверу и Тангањика) Јужни Судан (југозападни дио) Камерун Кенија (западни дио) Либерија Нигерија Обала Слоноваче Република Конго Руанда Сијера Леоне Танзанија (на сјеверу уз Викторијино језеро и на западу из језеро Тангањика) Того (југ Тогоа) Уганда Централноафричка Република Чад (југ Чада)
|
13,3 мил. год. до данас |
Филогенија уреди
Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Phataginus.[1][16][18][19][20]
| Pholidotamorpha |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| (Pholidota sensu lato) |
Временска распрострањенст уреди
Унутар породице Manidae уреди
Унутар рода Phataginus уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T. Stanley, Stephen J. O’Brien, Warren E. Johnson, Shu-Jin Luo (2018) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359
- ^ Rafinesque, Constantine Samuel (1821). „Sur le genre Manis et description d'une nouvelle espèce: Manis ceonyx”. Annales générales des sciences physiques, Brux. 7: 214–21.
- ^ Gaubert P., Patel R. P., Veron G., Goodman S. M., Willsch M., Vasconcelos R., Lourenço A., Sigaud M., Justy F., Joshi B. D., et al. (2017) "Phylogeography of the small Indian civet and origin of introductions to Western Indian Ocean islands." Journal of Heredity, Volume 108, Issue 3, Pages 270–279
- ^ Mikko's Phylogeny Archive: MANIDAE – Recent pangolins
- ^ Martha E. Health (1992) "Manis pentadactyla", The America Society of Mammalogists, in Mammalian Speacies No. 414, pp. 1-6, 3 figs.
- ^ Pocock R. I. (1924) "The external characters of the pangolins (Manidae)." Proc. Zool. Soc. London 707–723
- ^ а б в McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015.
- ^ Gray, J. E. (1865). „Revision of the genera and species of entomophagous Edentata, founded on the examination of the specimens in the British Museum”. Proceedings Zoological Society: 359—386.
- ^ Rafinesque, Constantine Samuel (1815). „Analyse de la Nature ou tableau de l'univers et des corps organisés”. Palermo, Aux dépens de l'auteur, 223 pp.
- ^ Fitzinger, L. J. (1872) "Die natürliche Familie der Schuppenthiere (Manes)." Sitzungsberichte der mathematisch-naturwissenschaftlichen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 65(1): 9–83
- ^ U. Rahm (1956.) "Notes on pangolins of the Ivory Coast." Journal of Mammalogy 37(4):531-537
- ^ D. M. Alba, A. S. Hammond, V. Vinuesa and I. Casanovas-Vilar (2018) "First record of a Miocene pangolin (Pholidota, Manoidea) from the Iberian Peninsula." Journal of Vertebrate Paleontology 38(1):e1424716
- ^ Gaudin, Timothy J.; Gaubert, Philippe; Billet, Guillaume; Hautier, Lionel; Ferreira-Cardoso, Sérgio; Wible, John R. (1. 1. 2020), Challender, Daniel W. S.; Nash, Helen C.; Waterman, Carly, ур., „Chapter 1 - Evolution and morphology”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 5—23, ISBN 978-0-12-815507-3, doi:10.1016/b978-0-12-815507-3.00001-0, Приступљено 26. 2. 2020
- ^ Gaubert, Philippe; R. Wible, John; P. Heighton, Sean; J. Gaudin, Timothy (2020), „Chapter 2 - Phylogeny and systematics”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 25—39, doi:10.1016/B978-0-12-815507-3.00002-2
- ^ „Taxonomic Swap 25736”. iNaturalist. 2017-10-08. Приступљено 2019-09-17.
- ^ а б du Toit, Z.; du Plessis, M.; Dalton, D. L.; Jansen, R.; Paul Grobler, J.; Kotzé, A. (2017). „Mitochondrial genomes of African pangolins and insights into evolutionary patterns and phylogeny of the family Manidae”. BMC Genomics. 18 (1): 746. PMC 5609056
. PMID 28934931. doi:10.1186/s12864-017-4140-5 .
- ^ Schlitter, D. A. (2005). „Order Pholidota”. Ур.: Wilson, Don E.; Reeder, D. M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 531. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
- ^ а б Gaudin, Timothy (28. 8. 2009). „The Phylogeny of Living and Extinct Pangolins (Mammalia, Pholidota) and Associated Taxa: A Morphology Based Analysis” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 16 (4): 235—305. doi:10.1007/s10914-009-9119-9. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 09. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2015.
- ^ а б Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.694319.
- ^ Du Toit, Z.; Grobler, J. P.; Kotzé, A.; Jansen, R.; Brettschneider, H.; Dalton, D. L. (2014). „The complete mitochondrial genome of Temminck's ground pangolin (Smutsia temminckii; Smuts, 1832) and phylogenetic position of the Pholidota (Weber, 1904)”. Gene. 551 (1): 49—54. PMID 25158133. doi:10.1016/j.gene.2014.08.040.
