Афрички мравојед
Афрички мравојед (лат. Orycteropus afer) је сисар средње величине, једини живи припадник реда цевозупке (Tubulidentata).[3][4] Његово станиште су отворене шумске области, шикаре и пашњаци Африке јужно од Сахаре.[5][6] Може се наћи и у кишним шумама, а избегава брдовита подручја. За разлику од других инсективора, они има дугу њушку попут свиње, који користи за нањушивање хране. Он се креће преко већег дела јужне две трећине афричког континента, избегавајући при том подручја која су углавном стеновита. Он је ноћна животиња, која се храни мравима и термитима, које ископава из њихових брежуљака користећи оштре канџе и снажне ноге. Он исто тако ископава своје легло у коме живи и брине се о младунцима. Афрички мравојед је добио IUCN статус „најмање забринутости”, мада се чини да се величина његове популације смањује.
| Афрички мравојед Временски распон:
| |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Tubulidentata |
| Породица: | Orycteropodidae |
| Род: | Orycteropus |
| Врста: | O. afer
|
| Биномно име | |
| Orycteropus afer (Pallas, 1766)
| |
| Подврсте | |
|
Погледајте текст | |
| |
| Опсег | |
Опис уреди
Ова животиња, дуга 105-130 cm, са репом дужине 45-63 cm, и тешка 40-65 kg, у потпуности се прилагодила својој специјализованој исхрани базираној на мравима и термитима. Најупадљивија је дуга цеваста њушка. У носницама има филтер од густих длака, тако му да земља и прашина не долазе у плућа док копа. Удови су му кратки и јаки, с по четири прста на предњим удовима, а по пет на задњим. Канџе на прстима су оштре и сличне лопатицама, тако да олакшавају копање. Има дуг, танак и лепљив језик којим купи мраве и термите из термитњака и мравињака. Његов желудац има мишићни пилорични део који функционише као бубац код птица, тј. меље храну. Зато афрички мравоједи не морају да жваћу храну, па имају зубе у бочним деловима вилице који се састоје од по два горња и доња преткутњака и по три горња и доња кутњака. Зубна кост кутњака није обложена зубном глеђу, већ танким коштаним ткивом.[7][8]
Крзно је бледо, жућкастосиво, а женке су обично светлије. Хране се мравима и термитима, а током само једне моћи могу појести и преко 50.000 инсеката како би добили довољно енергије.
Понашање уреди
Афрички мравојед је ноћна и солитарна животиња која се готово искључиво храни мравима и термитима;[9] једино воће које једе је јужноафрички краставац (лат. Cucumis humifructus). Излази из своје јазбине у касним поподневним сатима или након заласка Сунца и храни се на површини од 10 до 30 km.[10] Маше носом лево-десно како би намирисао храну. Када открије гнездо мрава или термита, афрички мравојед га раскопава својим снажним ногама, држећи уши усправно како би могао да чује да ли се прикрада неки предатор. Својим дугим, лепљивим језиком може да покупи велики број инсеката. Добар је пливач и брзо копа, али се иначе креће споро. Канџе му омогућавају копање кроз врло тврде термитњаке или мравињаке. Након што прокопа канал, мравојед својим дугим језиком (до 30 cm)[10] скупља инсекте; дебела кожа га штити од њихових уједа. Добар слух га упозорава на долазак лавова, леопарда, хијена и питона.
Осим што ископава мраве и термите, афрички мравојед копа и јазбине у којима живи: привремена склоништа су раштркана на читавој територију на којој се животиња креће, а главна јазбина се користи за размножавање. Главне јазбине могу бити дубоке, са неколико улаза, и дуге до 13 метара.[9] Афрички мравојед често мења своје главно склониште и тражи ново, а онда друге мање животиње, попут афричких дивљих паса, настањују његову јазбину.[10] Само мајке и младунци деле исту јазбину. Ако га предатор нападне у тунелу, мравојед закопа тунел за собом или се окрене и нападне предатора канџама.
Афрички мравоједи се спарују само током сезоне парења; након 7 месеци, рађа се младунче тешко око 2 kg. Оно може да изађе из јазбине и придружи се мајци након само две седмице, а храни се термитима од 14 недеље живота.[10][9] Са шест месеци старости може да копа своје јазбине, али често остаје с мајком до следеће сезоне парења, а полно је зрело тек са две године.
Главни предатори афричког мравоједа су лавови, леопарди, ловачки пси и питони. Да би избегли непријатеље, афрички мравоједи брзо копају или трчкарају цик-цак; ако то не успе, онда ће напасти својим канџама, репом и раменима. Понекада се баце на леђа како би могли да нападну напријатеља са све четири ноге. Њихова дебела кожа их донекле штити.
Подврсте уреди
Афрички мравојед има 17 подврста:[3]
- Orycteropus afer afer
- O. a. adametzi Grote, 1921
- O. a. aethiopicus Sundevall, 1843
- O. a. angolensis Zukowsky & Haltenorth, 1957
- O. a. erikssoni Lönnberg, 1906
- O. a. faradjius Hatt, 1932
- O. a. haussanus Matschie, 1900
- O. a. kordofanicus Rothschild, 1927
- O. a. lademanni Grote, 1911
- O. a. leptodon Hirst, 1906
- O. a. matschiei Grote, 1921
- O. a. observandus Grote, 1921
- O. a. ruvanensis Grote, 1921
- O. a. senegalensis Lesson, 1840
- O. a. somalicus Lydekker, 1908
- O. a. wardi Lydekker, 1908
- O. a. wertheri Matschie, 1898
Енциклопӕдија Британика из 1911. такође помиње O. a. capensis или ртског мрав-медведа из Јужне Африке.[11]
Референце уреди
- ^ Lindsey et al. 2008
- ^ Taylor, A.; Lehmann, T. (2015). „Orycteropus afer”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T41504A21286437. doi:10.2305/IUCN.UK.2015-2.RLTS.T41504A21286437.en
. Приступљено 12. 11. 2021.
- ^ а б Schlitter 2005, стр. 86
- ^ van Aarde 1984, стр. 466–467
- ^ Hoiberg 2010, стр. 3–4
- ^ "Aardvark, n." Dictionary of South African English. Dictionary Unit for South African English, 2018. 26 February 2019.
- ^ Legendre, Lucas J.; Botha-Brink, Jennifer (11. 7. 2018). „Digging the compromise: investigating the link between limb bone histology and fossoriality in the aardvark (Orycteropus afer)”. PeerJ. 6: e5216. PMC 6045922 . PMID 30018860. doi:10.7717/peerj.5216.
- ^ Haussmann, Natalie S.; Louw, Michelle A.; Lewis, Simone; Nicol, Keegan J. H.; van der Merwe, Stephni; le Roux, Peter C. (1. 8. 2018). „Ecosystem engineering through aardvark (Orycteropus afer) burrowing: Mechanisms and effects”. Ecological Engineering. 118: 66—72. S2CID 104179393. doi:10.1016/j.ecoleng.2018.04.022. hdl:2263/65084.
- ^ а б в The Encyclopedia of mammals. Macdonald, David W. (David Whyte). New York, NY: Facts on File. 1984. ISBN 978-0-87196-871-5. OCLC 10403800.
- ^ а б в г Encyclopedia Britannica. Aardvark.
- ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Aard-vark”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 1 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 2.
Литература уреди
- Foundation, African Wildlife (2013). „Aardvark”. African Wildlife Foundation. Архивирано из оригинала 5. 1. 2008. г. Приступљено 18. 11. 2013.
- Anon (2013). „All About Aardvarks”. Easy Science for Kids. Online Science Tutor for Kids. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 18. 11. 2013.
- Anon (2013a). „Rainforest Aardvark”. Animal Corner. Архивирано из оригинала 26. 7. 2013. г. Приступљено 10. 1. 2014.
- Anon (20. 1. 2003). „Great Uncle Aardvark?”. BBC News. Архивирано из оригинала 7. 2. 2008. г. Приступљено 18. 11. 2013.
- Asher, R. J.; Bennett, N.; Lehmann, T. (2009). „The new framework for understanding placental mammal evolution”. BioEssays. 31 (8): 853—864. PMID 19582725. doi:10.1002/bies.200900053.
- Goodwin, George G. (1997). „Aardvark”. Ур.: Johnston, Bernard. Collier's Encyclopedia. I: A to Ameland (1st изд.). New York, NY: P.F. Collier. ISBN 978-1-57161-093-5.
- Hoiberg, Dale H., ур. (2010). „Aardvark”. Encyclopædia Britannica. I: A-ak Bayes (15th изд.). Chicago, IL: Encyclopædia Britannica Inc. ISBN 978-1-59339-837-8.
- Lindsey, P.; Cilliers, S.; Griffin, M.; Taylor, A.; Lehmann, T.; Rathbun, G. (2008). „Orycteropus afer”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 18. 11. 2013.
- Martin, Elizabeth A. (1983). „Tubulidentata”. MacMillan Dictionary of Life Sciences (2nd изд.). MacMillan. ISBN 978-0-333-34867-3.
- Merriam-Webster Online Dictionary (2010). „aardvark”. Merriam-Webster Online Dictionary. Приступљено 18. 11. 2013.
- Rahm, Urs (1990). „Tubulidentates: Aardvark”. Ур.: Parker, Sybil P. Grzimek's Encyclopedia of Mammals. 4. New York, NY: McGraw-Hill Publishing Company. стр. 450 458. ISBN 978-0-07-909508-4.
- Rebecca (2007). „Cute as a Button but a Pain in my Butt: The Aardvark”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2008. г. Приступљено 18. 11. 2013.
- Rodriguez, Tommy (2013). „Technological Perspectives in Phylogeny Research: Revisiting Comparative Analysis of Complete Mitochondrial Genomes for Time-Extended Lineages” (PDF). Figshare: 1—9. doi:10.6084/m9.figshare.804317.
- Schlitter, D.A. (2005). "Order Tubulidentata". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.)". Johns Hopkins University Press. p. 86. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
- Shoshani, Jeheskel (2002). „Tubulidentata”. Ур.: Robertson, Sarah. Encyclopedia of Life Sciences. 18: Svedberg, Theodor to Two-hybrid and Related Systems. London, UK: Nature Publishing Group. ISBN 978-1-56159-274-6.
- Taylor, W. A.; Skinner, J. D. (2004). „Adaptations of the Aardvark for Survival in the Karoo: A Review”. Transactions of the Royal Society of South Africa. Taylor & Francis. 59 (2): 105—108. doi:10.1080/00359190409519169.
- te Velde, Henk (1997). Seth, God of Confusion: A Study of His Role in Egyptian Mythology and Religion (Ancient Near East). Brill Academic Pub. ISBN 978-90-04-05402-8.
- van Aarde, Rudi J. (1984). „Aardvark”. Ур.: Macdonald, David. The Encyclopedia of Mammals. New York, NY: Facts on File Publications. ISBN 978-0-87196-871-5.
- WGBH (2013). „About the Program: "Arthur"”. PBS.org. Public Broadcasting System. Архивирано из оригинала 10. 04. 2019. г. Приступљено 07. 10. 2018.
Спољашње везе уреди
- „Aardvarks at the Bronx Zoo”. Приступљено 18. 11. 2013.
- IUCN/SSC Afrotheria Specialist Group - Aardvark website
- Antbear/Aardvark at wackywildlifewonders.com
- Information at Animal Diversity Web: University of Michigan Museum of Zoology
- "The Biology of the Aardvark" (Orycteropus afer) diploma thesis (without pictures)
- "The Biology of the Aardvark" (Orycteropus afer) same diploma thesis (including the pictures)
- Some good photos of baby aardvarks Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2018)
Текстови на Викизворнику:
- "The Aard-Vark or Earth-Hog" in Popular Science Monthly, Vol. 14 (March 1879)
- „Aardvark”. The New Student's Reference Work. 1914.
- „Aard-vark”. Collier's New Encyclopedia. 1921.
