Ајзаја Берлин (у неким текстовима на српском Исаија, енгл. Isaiah Berlin, IPA: aɪˈzaɪə,[4] 6. јун 19095. новембар 1997), британски историчар идеја и филозоф.[5] Рођен је у Риги у Летонији а у Уједињено Краљевство је дошао 1921.[6] Развио је теорију о облику либералног капитализма који се заснива на његовој животној посвећености емпирицизма и утицају идеја мислилаца који се супростављају просветитељству укључујући Викоа (16681774), Хердера и Александра Херцена (18121870). Основ Берлинове филозофије је веровање у морални плурализам односно уверење да је сукоб вредности саставни део људских живота. У свом најпознатијем делу Четири огледа о слободи (1958) вредности негативне слободе стављао је изнад позитивне слободе. Берлинова дела представљају одбрану западног либерализма од тоталитаризма.

Ајзаја Берлин
Ајзаја Берлин 1983. године
Лични подаци
Датум рођења(1909-06-05)5. јун 1909.
Место рођењаРига, Руска Империја
Датум смрти5. новембар 1997.(1997-11-05) (88 год.)
Место смртиОксфорд, Уједињено Краљевство
ОбразовањеКолеџ Корпус Кристи, Ст Полс школа
Филозофски рад
Школа филозофије
Утицаји од

Рођен у Риги (сада главни град Летоније, тада део Руског царства) 1909. године, преселио се у Петроград, Русија, са шест година, где је био сведок револуција 1917. Године 1921, његова породица се преселила у Велику Британију, и школовао се у школи Ст Паулс, Лондон и Корпус Христи колеџу у Оксфорду.[7] Године 1932, у узрасту од двадесет три године, Берлин је изабран за наградну стипендију на Ол Соулс колеџу у Оксфорду. Поред сопственог плодног рада, преводио је дела Ивана Тургењева са руског на енглески, а током Другог светског рата радио је за Британску дипломатску службу. Од 1957. до 1967. био је Чичелски професор друштвене и политичке теорије на Универзитету у Оксфорду. Био је председник Аристотеловског друштва од 1963. до 1964. Године 1966. одиграо је кључну улогу у стварању Волфсон колеџа у Оксфорду и постао његов оснивачки председник. Берлин је именован за CBE 1946. године, проглашен је витезом 1957. и додељен му је Орден за заслуге 1971. Он је био председник Британске академије од 1974. до 1978. Такође је добио награду Јерусалима 1979. за своју доживотну одбрану грађанских слобода, и 25. новембра 1994. добио је почасни степен доктора права на Универзитету у Торонту, за коју је прилику припремио „кратки кредо” (како га је назвао у писму пријатељу), сада познат као „Порука за Двадесет први век“, да се прочита у његово име на свечаности.[8]

Објављени радови уреди

Осим Недовршеног дијалога, све књиге/издања наведена од 1978. надаље уређивао је (или, где је наведено, заједно уређивао) Хенри Харди, а све осим Карла Маркса су компилације или транскрипти предавања, есеја и писама. Дати детаљи се односе на прво и најновије издање у Великој Британији и актуелно издање у САД. Већина наслова је доступна и као е-књиге. Дванаест наслова означених са '+' доступно је на америчком тржишту у ревидираним издањима Принстон Университи Преса, са додатним материјалом из Берлина и (осим у случају Карла Маркса) новим предговорима савремених аутора; 5. издање Карла Маркса је такође доступно у Великој Британији.

Референце уреди

  1. ^ Cherniss, Joshua; Hardy, Henry (25. 5. 2010). „Isaiah Berlin”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 7. 3. 2012. 
  2. ^ Rosen, Frederick (2005). Classical Utilitarianism from Hume to Mill. Routledge. стр. 251. „According to Berlin, the most eloquent of all defenders of freedom and privacy [was] Benjamin Constant, who had not forgotten the Jacobin dictatorship 
  3. '^ Brockliss, Laurence; Robertson, Ritchie (2016). Isaiah Berlin and the Enlightenment. Oxford University Press. „Berlin refers to Diderot and Lessing as 'two of my favorite thinkers in the eighteenth century. 
  4. ^ „Definition of Isaiah | Dictionary.com”. www.dictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19. 
  5. ^ „BBC News | UK | Philosopher and political thinker Sir Isaiah Berlin dies”. news.bbc.co.uk. Приступљено 2021-01-19. 
  6. ^ Isaiah Berlin: In conversation with Steven Lukes, Isaiah Berlin and Steven Lukes, Salmagundi,No. 120 (FALL 1998), pp. 52–134
  7. ^ „Concepts and Categories – Philosophical Essays” (PDF). Pimlico. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2016. г. Приступљено 6. 9. 2016. 
  8. ^ The New York Review of Books, 23 October 2014, "A Message to the 21st Century", http://www.sjpcommunications.org/images/uploads/documents/Isaiah_Berlin.pdf Архивирано 9 јануар 2021 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „The Age of Enlightenment” (PDF). 2017. Приступљено 29. 8. 2017. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди