Багрдан

Багрдан
Багрдан;
	Велика Морава код Багрдана
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Град	Јагодина
Становништво
— 2011.	809
Географске карактеристике
Координате	44° 04′ 02″ С; 21° 10′ 28″ И / 44.067166° С; 21.174333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Багрдан Багрдан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	35204
Позивни број	035
Регистарска ознака	JA

Багрдан је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Од 1841. до педесетих година двадесетог века било је варошица и општински центар. Према попису из 2011. Багрдан има 890 становника. Смештено је на левој обали Велике Мораве, на северном завршетку Багрданског теснаца, а на доњем току реке Осаонице која се у атару Багрдана улива у Велику Мораву.

Овде се налази Железничка станица Багрдан.

Назив и историја уреди

Река Осаоница дели ово насеље на два дела, која представљају некадашња одвојена села: Копривницу, у јагодинској нахији (српског села први пут поменутог 1381. години у повељи кнеза Лазара манастиру Раваници) и Деви Багрдан (Камиље појило), турску паланку у крагујевачкој нахији, коју први пут помиње путописац Јеротије Рачанин 1704. године. Граница ова два насеља и граница двеју нахија била је управо река Осаоница која данас протиче средином насеља. На карти Угарске, Mappa geographica novissima Regni Hungariae, Игнациа Милера, Багрдан је представљен као Деви Багрдан.^[1] Општина багрданска састојала се 1839. из села Багрдан и Ловци а на челу се налазио кмет Димитрије Ивановић са помоћницима Милојем Груићем и Данком Патковићем.^[2]

Варошица Багрдан и село Копривница се 1881. године спајају у једно насеље под именом Багрдан, али су трагови некадашњих различитости остали и данас уочљиви. Копривница је задржала своје име, своје гробље, своја сеоска славља и празнике, а Багрдан своја. Багрдан је постао варошица у срезу беличком округа моравског, указом од 22. фебруара 1892. године.^[3] Општина багрданска је по попису из 1931. године имала 1888 становника, док је сама варошица Багрдан имала 261 становника.^[4]

У Багрдану је 9. јануара 1919. године рођен Јован Милосављевић Јоца (1919-1941), студент медицине, члан Окружног комитета КПЈ за Јагодину и народни херој. Његово име данас носи основна школа у Багрдану, а његова спомен-биста налази се у дворишту нове школске зграде. Његова мајка била је Вида Милосављевић Кева.

Овде се налази Црква Светог архангела Гаврила.^{[тражи се извор]} Овде је живео песник Живко Јевтић. Свештеник Љубисав Д. Поповић (1881-1966) написао је књигу „О Багрдану и Багрданци”.^[5]

Галерија уреди

Зграда железничке станице у Багрдану
Спомен-костурница
Црквена порта храма Светог архангела Гаврила
Спомен-чесма
Спомен-плоча на чесми

Демографија уреди

У насељу Багрдан живе 743 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (44,5 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 350 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1931.	261
1948.	1.300
1953.	1.284
1961.	1.306
1971.	1.230
1981.	1.105
1991.	1.025	973
2002.	890	983
2011.	809
2022.	645

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	889	99,88%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	0	0
80+	14	18
75—79	23	28
70—74	19	35
65—69	39	47
60—64	26	30
55—59	23	22
50—54	34	36
45—49	37	33
40—44	34	30
35—39	31	26
30—34	21	24
25—29	22	22
20—24	29	26
15—19	20	19
10—14	23	26
5—9	16	23
0—4	11	23
Просек :	44,5	45,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	320	324	379	392	373	354	350

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	96	108	65	46	17	15	1	2	0	0	2,54

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	372	100	230	22	20	0
Женски	396	61	228	89	17	1
УКУПНО	768	161	458	111	37	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	183	13	0	0	64
Женски	55	10	0	0	12
УКУПНО	238	23	0	0	76
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	11	15	5	46
Женски	0	1	5	2	3
УКУПНО	3	12	20	7	49
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	2	9	8	3
Женски	1	2	1	9	8
УКУПНО	2	4	10	17	11
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	1	0	0
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	3	1	0	0

Значајне личности уреди

Рођени у Багрдану: уреди

Јован Јоца Милосављевић, народни херој
Владета Ђурић, фудбалер, члан СК Југославија
Живко Јевтић, књижевник

Референце уреди

^ Müller, Ignacio (1769). „Mappa geographica novissima Regni Hungariae”. https://maps.hungaricana.hu/. Приступљено 20. 10. 2022. Спољашња веза у |website= (помоћ)
^ Љушић, Радош (1981). „Попис пореских глава, кућа и чланова мировних судова у Кнежевини Србији из 1839. године”. Мешовита грађа. 9: 72.
^ Костић, Лаза (1928). Закон о местима, са списковима свих вароши и варошица и коментаром. Београд: Штампарија "Туцовић". стр. 29.
^ Дефинитивни резултати пописа од 31. марта 1931. године. Књ. I. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије. 1937. стр. 65.
^ „Представљање нових издања „Каленића“”. СПЦ. 24. 1. 2020. Архивирано из оригинала 24. 01. 2020. г. Приступљено 25. 1. 2020.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] Müller, Ignacio (1769). „Mappa geographica novissima Regni Hungariae”. https://maps.hungaricana.hu/. Приступљено 20. 10. 2022. Спољашња веза у |website= (помоћ)

[2] Љушић, Радош (1981). „Попис пореских глава, кућа и чланова мировних судова у Кнежевини Србији из 1839. године”. Мешовита грађа. 9: 72.

[3] Костић, Лаза (1928). Закон о местима, са списковима свих вароши и варошица и коментаром. Београд: Штампарија "Туцовић". стр. 29.

[4] Дефинитивни резултати пописа од 31. марта 1931. године. Књ. I. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије. 1937. стр. 65.

[5] „Представљање нових издања „Каленића“”. СПЦ. 24. 1. 2020. Архивирано из оригинала 24. 01. 2020. г. Приступљено 25. 1. 2020.

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]