Барбитурати су психофармаколошка средства, позната и као хипнотици, која делују на више психичке процесе и функције. Деле се на врсте са брзим, средњим и дугим деловањем, увек са сличним симптомима: поремећај у процени времена, опадање пажње и будности, лабављење мишићног тонуса, спорије учење и опадање моторичких вештина.[1][2] Хронична употреба ствара толеранцију на веће дозе, као и зависност. Уношење прекомерне дозе, када се мешају са алкохолом, може узроковати кому и смрт.[3][4]

Барбитурна киселина, основна структура свих барбитурата

Референце уреди

  1. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  2. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  3. ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
  4. ^ Amdur MO, Doull J, Klaassen CD (2001). Cassarett and Doull's Toxicology: The Basic Science of Poisons (6 изд.). New York: McGraw-Hill, Inc. ISBN 0071347216. 

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).