Басараб I
Басараб I Оснивач (рум. Basarab Întemeietorul, такође: Басараб Велики, рум. Basarab cel Mare), у српским изворима познат као Иванко Басараба, био је војвода односно кнез Влашке (око 1310-1352). Први влашки владар.
| Басараб I | |
|---|---|
 Иванко моли за победу у битки код Посаде након пораза у бици код Велбужда | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1310. |
| Датум смрти | 1352. |
| Место смрти | Кампулунг, |
| Породица | |
| Потомство | Теодора Влашка, Никола Александар од Влашке |
| Родитељи | Басар |
| Династија | Басараба от Басар |
| Претходник | Тихомир |
| Наследник | Никола Александар од Влашке |
Његова унука Ана Бесараб је последња царица Србије.
Влада уреди
На историјску позорницу је изгледа ступио у време рата између Угарске и православних држава на северу Балканског полуострва. Око 1324. постао је вазал угарског краља Карла I (1308-1342), који га је, међутим, после прозвао „неверним“, јер је, како је сматрао, заузео земље које припадају његовој круни.
Породица Басараб уреди
Бугарски бојар Басар je предак династије. Његов је гроб откривен у цркви Светих Четрдесет мученика у Трнову, где је сахрањен свети Сава. Владар управља уз помоћ бојарског савета.[1]
Првобитно име му је било Басарабај, али је оно изгубило наставак -a када је ушло у румунски језик. Куманског је или печенешког порекла, а највероватније значи „отац који влада“. Басар је партицип презента глагола „владати“, чије изведенице су посведочене у старим и савременим кипчачким језицима. Румунски историчар Николаје Јорга сматра да је други део имена, –аба (отац), у ствари почасна титула, која се може наћи у неким куманским именима као нпр.: Тертероба, Арсланапа и Урсоба.
Битке уреди
Године 1330. краљ Карло I покренуо је поход на Влашку са циљем да поврати власт над њом. После тродневних борби, Басараб је 12. новембра победио угарске снаге у бици код Посаде, која је обележила крај угарске власти и настанак независне Влашке кнежевине.
Басараб је основао прву влашку владарску династију која је названа по њему — Басараба. Такође, због утицаја ове династије у Молдавији или Богданији, цела источна територија земље је названа Бесарабија.
Од средине 14. века па надаље његово име се јавља у српским, угарским, молдавским и пољским изворима као назив за Влашку, а од 15. века као назив за територију Буџаку између доњих токова река Прута и Дњестра. Назив Бесарабија се почео односити на целу област између Прута и Дњестра (тј. данашње Републике Молдавије).
