Бачки Брестовац
Бачки Брестовац (мађ. Szilberek, нем. Ulmenau, Brestowatz) је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, Војводини, Србија. Према попису из 2022. било је 2196 становника.
Бачки Брестовац | |
|---|---|
 Православна црква у Бачком Брестовцу. | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Западнобачки |
| Општина | Оџаци |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.819 |
| — густина | 50/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 37′ 02″ С; 19° 16′ 07″ И / 45.6171° С; 19.2685° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 73 m |
| Површина | 56,0 km2 |
.svg)  Бачки Брестовац Бачки Брестовац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 25242 |
| Позивни број | 025 |
| Регистарска ознака | SO |
Историја уреди
Од турског периода, па до краја XVIII века на простору Брестовца мењали су се становници, мењао се карактер насеља, његова улога и значај. Малено село са неколико православних породица и околним насељима Прекајом, Сент Каталином и Зат-брезом нестало је након страховитих борби у време ослобађања краја од Турака и касније у доба пустошења Ракоцијевих куруца. Оснивањем Војне границе обновљено је укључивањем у Сомборску милицију, а насељено 1716. године првим крајишким породицама чији је број до развојачења нарастао на преко 180. Поред милитарских фамилија у Брестовцу су живели и цивили, али су управа, функционисање и организација живота били чисто војнички. Према попису православних парохија у Бачкој из 1733. године Брестовац има 150 српских домова и шест православних свештеника. Свештеници су били: Михаил Поповић, Павел Георгијевић, Алекса Бркић, Тимотеј Поповић, Василије Максимовић и Петар Поповић.[1]
Године 1745. место је демилитаризовано[2], граничари су га делом напустили, неки су остали, понеко је неодлучан шта да учини годинама оклевао. Истовремено са расељавањем текло је и досељавање из мочварних и напуштених места Пашинаде и Букчиновића, затим из Станишића, Стапара и прекодунавских места. Становништво је углавном живело од земљорадње и сточарства, што ће кроз цео XVIII век остати доминантне привредне делатности. Гајене су разне врсте житарица, врло добра кудеља, баштенске биљке, а стада на пашњацима бројала су знатну рогату и ситну марву. Брестовац је економски врло рано стекао солидну основу. Ипак суше, поплаве подземне воде, непогоде су често уништавале летину и сељака бацали на почетак и у очај.
Феудална давања властелину, т. ј. Дворској комори, до 1770. године регулисана су према Трауновом урбару, а након терезијанске урбаријалне регулације новим урбаром који је све до укидања 1848. године трпео модификације због непрактичности на терену. Постепено село је, и поред великих давања држави и властелинству, успело да ојача. Имало је цркву школу, општинску кућу, нотарску кућу, квартир и болницу за војнике, суваче механе. Имао је и учитеља и пароха, чак тројицу, занатлије и строге локалне прописе. Куће су грађене од чвршћег материјала, а живот је постао угоднији. Дакле, велике радне и делом натуралне обавезе постепено су, због непрекидних жалби кметова, морале бити ревидиране. Колико је спора администрација и колико се отезало са разматрањем приспелих приговора, односно доношењем решења за начињене грешке, видљиво је из ефеката закаснелих одговора надлежних инстанци: 1784. године Брестовчани са резигнацијом саопштавају да су се 1778. тужили на прекомерне кулуке, али да сада, 1784. године, нису више у стању одговорити ко је и са колико работних дана оптерећен.
У месту је 1937. године реконструисана православна црква, највише заслугом протонамесника Станка Протића. Тај храм потиче из 1743. године.[3] За време априлског рата у Бачком Брестовцу мађарски авиони бацили су бомбе на само село, због наводног напада "четника" на мађарске војнике, којом је приликом разорено неколико немачких кућа.[4]
Овде се налази Српска православна црква Св. Петра и Павла у Бачком Брестовцу.
Спорт уреди
Овде се налази ФК БСК Бачки Брестовац.
Демографија уреди
Према попису из 2011. било је 2819 становника (према попису из 2002. било је 3469 становника). У насељу има 1079 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.
У насељу Бачки Брестовац је 2002. живело 2826 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 43,5 година (41,2 код мушкараца и 45,7 код жена).
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 12 | 9 | ||
| 80+ | 23 | 70 | ||
| 75—79 | 37 | 110 | ||
| 70—74 | 121 | 167 | ||
| 65—69 | 131 | 153 | ||
| 60—64 | 126 | 141 | ||
| 55—59 | 61 | 91 | ||
| 50—54 | 109 | 93 | ||
| 45—49 | 133 | 114 | ||
| 40—44 | 131 | 114 | ||
| 35—39 | 134 | 127 | ||
| 30—34 | 92 | 88 | ||
| 25—29 | 88 | 67 | ||
| 20—24 | 99 | 98 | ||
| 15—19 | 124 | 112 | ||
| 10—14 | 116 | 103 | ||
| 5—9 | 80 | 77 | ||
| 0—4 | 54 | 64 | ||
| Просек : | 41,2 | 45,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.421 | 436 | 858 | 78 | 33 | 16 |
| Женски | 1.554 | 260 | 863 | 384 | 36 | 11 |
| УКУПНО | 2.975 | 696 | 1.721 | 462 | 69 | 27 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 630 | 226 | 0 | 0 | 164 |
| Женски | 375 | 162 | 0 | 0 | 75 |
| УКУПНО | 1.005 | 388 | 0 | 0 | 239 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 7 | 25 | 30 | 8 | 98 |
| Женски | 0 | 2 | 41 | 8 | 5 |
| УКУПНО | 7 | 27 | 71 | 16 | 103 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 2 | 21 | 9 | 7 |
| Женски | 4 | 1 | 7 | 25 | 26 |
| УКУПНО | 5 | 3 | 28 | 34 | 33 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 5 | 0 | 0 | 27 | |
| Женски | 6 | 0 | 0 | 13 | |
| УКУПНО | 11 | 0 | 0 | 40 | |
Познати Брестовчани уреди
- Атанасије Николић (1803—1882), математичар и писац
- Јован Берић (1786—1845), песник
- Павел Берић рођ. 1798. године, адвокат и секретар Митрополита Карловачког, бавио се писањем и превођењем
Галерија уреди
-
Католичка црква
Референце уреди
- ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
- ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
- ^ "Политика", Београд 1937. године
- ^ Милорад Милуновић - Риђица са околином (1986)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
