Бачки Грачац
Бачки Грачац (нем. Filipsdorf или Filipowa, мађ. Szentfülöp) је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, у аутономној покрајини Војводини. Према попису из 2011. било је 2286 становника, а према попису становништва из 2002. године село је имало 2913 становника, од којих су 2810 српске националности.
Бачки Грачац | |
|---|---|
 Здравствени центар | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Западнобачки |
| Општина | Оџаци |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.286 |
| — густина | 74/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 33′ 14″ С; 19° 19′ 20″ И / 45.553832° С; 19.322222° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 82 m |
| Површина | 30,6 km2 |
.svg)  Бачки Грачац Бачки Грачац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 25252 |
| Позивни број | 025 |
| Регистарска ознака | SO |
Положај насеља уреди
Бачки Грачац се налази на западу Бачке, између Оџака на југозападу, Лалића на југоистоку, Руског Крстура на истоку, Крушчића на североистоку, Бачког Брестовца на северозападу и Српског Милетића на западу.
Име уреди
Ранији називи села који су се употребљавали у српском језику били су Филипово и Филипово Село, из чега води порекло и немачки назив — Filipowa или Filipsdorf. У немачком језику су коришћени и називи Kindlingen и Sankt Philipp, док су у мађарском језику коришћени називи Szentfülöp и Szent-Fülöp.
Историја уреди
Угарски краљ Бела III (1173–1196) у једном документу помиње село Filipova. [тражи се извор] 1650. године, у доба османске управе, село се помиње под именом Филипово,[1] а било је настањено Србима.[2] 1652. године у селу има седам кућа и манастир, а до 1764. године саграђено је 20 кућа. Године 1762. почело је насељавање Немаца из јужних делова Немачке и Чешке, а они у Филипову граде 60 кућа. 1801. године у селу има 272 куће, а до почетка 20. века тај број је порастао на 535. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.
Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд"[3] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха,[3] нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Бачког Грачаца) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већина југословенских Немаца (око 200.000) је напустила територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део њих који је остао на југословенској територији логорисан.[4] После укидања логора, и преостали Немци су се иселили из земље.
После исељавања Немаца, у место је досељено 4.328 колониста, из околине Грачаца у Лици, па село добија садашње име - Бачки Грачац. Максималан број становника у насељу достигнут је 1953. године, после чега је уследила регресија, која је до почетка 21. века у извесној мери ублажена. Заустављању депопулације у великој мери је допринело досељавање прогнаних лица из Хрватске у последњој деценији 20. века.
Овде се налази ФК Борац Бачки Грачац.
Демографија уреди
Према попису становништва из 2002. године, у насељу је било 2.913 становника, док је према претходном попису из 1991. године било 2.924 становника.
У насељу Бачки Грачац живи 2.446 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 1.103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64 (према попису из 2002. године).
Ово насеље је претежно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Кретање броја становника кроз историју:
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 5 | 4 | ||
| 80+ | 25 | 65 | ||
| 75—79 | 23 | 96 | ||
| 70—74 | 88 | 116 | ||
| 65—69 | 103 | 114 | ||
| 60—64 | 92 | 109 | ||
| 55—59 | 79 | 80 | ||
| 50—54 | 149 | 120 | ||
| 45—49 | 137 | 113 | ||
| 40—44 | 89 | 97 | ||
| 35—39 | 88 | 89 | ||
| 30—34 | 73 | 63 | ||
| 25—29 | 82 | 76 | ||
| 20—24 | 92 | 101 | ||
| 15—19 | 107 | 90 | ||
| 10—14 | 86 | 61 | ||
| 5—9 | 52 | 57 | ||
| 0—4 | 46 | 46 | ||
| Просек : | 41,9 | 46,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.232 | 414 | 715 | 66 | 31 | 6 |
| Женски | 1.333 | 278 | 712 | 303 | 36 | 4 |
| УКУПНО | 2.565 | 692 | 1.427 | 369 | 67 | 10 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 521 | 150 | 0 | 0 | 201 |
| Женски | 300 | 21 | 0 | 0 | 94 |
| УКУПНО | 821 | 171 | 0 | 0 | 295 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 17 | 38 | 8 | 37 |
| Женски | 2 | 1 | 71 | 9 | 9 |
| УКУПНО | 2 | 18 | 109 | 17 | 46 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 3 | 4 | 25 | 7 | 9 |
| Женски | 12 | 1 | 20 | 21 | 30 |
| УКУПНО | 15 | 5 | 45 | 28 | 39 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 5 | 0 | 0 | 17 | |
| Женски | 4 | 0 | 0 | 5 | |
| УКУПНО | 9 | 0 | 0 | 22 | |
Карактеристике насеља уреди
Близина Оџака утицала је на трансформацију села у приградско насеље. Бачки Грачац има основу доста деформисаног правоугаоника и решеткаст распоред улица. Правоугаоник је оријентисан правцем југозапад – североисток. Ширење ка северозападу било је ограничено широком и водоплавном фосилном долином и јамурама. Центар села је лепо уређен на раскрсници две улице, источно од оне којом пролази друм. На том месту се раније налазила немачка црква, а данас су ту све јавне зграде.
Привреда уреди
Године 2002, пољопривреда је ангажовала само 20,8% активног становништва, док је у индустрији радило њих 36,2%. То не одражава функције Бачког Грачаца, јер овде нема индустријских објеката. Пре Другог светског рата, у селу је радило 8 кудељара и један млин, али су они због нерентабилности затворени. Знатан број људи ради и у другим неаграрним занимањима, а највећи број неаграрног становништва ради у Оџацима.
Саобраћај уреди
Са саобраћајног становишта, насеље у великој мери има периферан положај. Село је на локалном путу који повезује Оџаке са Стапаром. Поред села је од 1908. године постојала железничка пруга Црвенка – Оџаци, али је саобраћај на њој обустављен 1987. године.
Познати становници уреди
- Георг Вилдман (Georg Wildmann), рођен 1929. - доктор теологије и магистар филозофије. Био је професор на Богословском факултету у Линцу и на колеџима. Издавач Filipowaer Heimatbriefe (Филиповачке домовинске песме). Аутор је осам томова илустроване серије - Filipowa - Bild einer Dunauschwabischen Gemeinde. Објавио је и бројне прилоге у књигама и часописима. Носилац је одликовања "Савезни крст за заслуге" I класе.[8]
- Драган Паскаш, генерал потпуковник. рођен 04.04.1951.године у Бачком Грачацу, Начелник генералштаба Војске Србије и Црне Горе (2004-2006).
- Слободан Орловић (Сарајево, 1972) редовни је професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду
Приказ у култури уреди
Бачки Грачац је опеван у народној песми из Лике, "Лика дала девет генерала", где се песма завршава референцом о насељавању Бачког Грачаца.[9]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1980. том 1, стр. 411
- ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990, стр. 112-113
- ^ а б Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001, стр. 72
- ^ Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Радна група за документацију - "Геноцид над Немачком мањином", Београд, 2004.
- ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 4. 4. 2021. Архивирано из оригинала 04. 04. 2021. г. Приступљено 4. 4. 2021.
Литература уреди
- Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке — географске карактеристике, Нови Сад, 2007.
