Бајице су насеље у пријестоници Цетиње у Црној Гори. Налазе се у северозападном делу Цетињског поља, на надморској висини од 700 до 760 метара и данас чине предграђе Цетиња, срастајући постепено са њим. Према попису из 2003. било је 857 становника (према попису из 1991. било је 805 становника).

Бајице
Поглед ca Сандиног врха на Бајице и Цетиње
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ПријестоницаЦетиње
Становништво
 — (2011)857
Географске карактеристике
Координате42° 23′ 39″ С; 18° 53′ 35″ И / 42.39417° С; 18.89306° И / 42.39417; 18.89306
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бајице на карти Црне Горе
Бајице
Бајице
Бајице на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број041
Регистарска ознакаCT

Историја уреди

У касном средњем веку, Бајице су село у Цетињском пољу, које је потпадало под област Горње Зете и влашћу породице Црнојевић. У једној повељи Ивана Црнојевића, из 1485. године, помиње се род Бајичића. У овом месту су братства старијег порекла били: Бориловићи, Мусулимовићи и Милошевићи. Вјероватно су сви они, или макар њихово језгро, пореклом од некада јаког рода Бајичића. Главно братство у Бајицама касније постају Мартиновићи, који су доселили из околине Гацка (Великог војводства, односно Херцештва Стефана Вукчића Косаче, у Краљевини Босни) након његовог пада под отоманску власт. У овом месту је рођен Арсеније III Црнојевић, пећки патријарх (1674-1690) епископ и патријарх аустријских Срба (1690-1706). Из Бајица је и владика Василије Бориловић (Висарион Бориловић Бајица).[1]

Из Бајица су народни хероји Марко, Станко, Блажо и Никола Мартиновић.

Демографија уреди

У насељу Бајице живи 599 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,0 година (33,8 код мушкараца и 34,2 код жена). У насељу има 242 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Црногорцима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 519
1953. 518
1961. 587
1971. 551
1981. 626
1991. 805 796
2003. 866 857
Етнички састав према попису из 2003.[3]
Црногорци
  
792 92,41%
Срби
  
46 5,36%
Југословени
  
5 0,58%
Хрвати
  
3 0,35%
Мађари
  
2 0,23%
Руси
  
1 0,11%
Роми
  
1 0,11%
непознато
  
5 0,58%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.
  2. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  3. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  4. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе уреди