Бајице
Бајице су насеље у пријестоници Цетиње у Црној Гори. Налазе се у северозападном делу Цетињског поља, на надморској висини од 700 до 760 метара и данас чине предграђе Цетиња, срастајући постепено са њим. Према попису из 2003. било је 857 становника (према попису из 1991. било је 805 становника).
Бајице | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Пријестоница | Цетиње |
Становништво | |
— (2011) | 857 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 23′ 39″ С; 18° 53′ 35″ И / 42.39417° С; 18.89306° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 041 |
Регистарска ознака | CT |
Историја уреди
У касном средњем веку, Бајице су село у Цетињском пољу, које је потпадало под област Горње Зете и влашћу породице Црнојевић. У једној повељи Ивана Црнојевића, из 1485. године, помиње се род Бајичића. У овом месту су братства старијег порекла били: Бориловићи, Мусулимовићи и Милошевићи. Вјероватно су сви они, или макар њихово језгро, пореклом од некада јаког рода Бајичића. Главно братство у Бајицама касније постају Мартиновићи, који су доселили из околине Гацка (Великог војводства, односно Херцештва Стефана Вукчића Косаче, у Краљевини Босни) након његовог пада под отоманску власт. У овом месту је рођен Арсеније III Црнојевић, пећки патријарх (1674-1690) епископ и патријарх аустријских Срба (1690-1706). Из Бајица је и владика Василије Бориловић (Висарион Бориловић Бајица).[1]
Из Бајица су народни хероји Марко, Станко, Блажо и Никола Мартиновић.
Демографија уреди
У насељу Бајице живи 599 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,0 година (33,8 код мушкараца и 34,2 код жена). У насељу има 242 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.
Ово насеље је великим делом насељено Црногорцима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 3 | 2 | ||
80+ | 5 | 12 | ||
75—79 | 7 | 12 | ||
70—74 | 9 | 6 | ||
65—69 | 8 | 18 | ||
60—64 | 11 | 8 | ||
55—59 | 14 | 14 | ||
50—54 | 42 | 22 | ||
45—49 | 46 | 37 | ||
40—44 | 45 | 42 | ||
35—39 | 22 | 33 | ||
30—34 | 21 | 27 | ||
25—29 | 18 | 19 | ||
20—24 | 34 | 31 | ||
15—19 | 42 | 48 | ||
10—14 | 47 | 49 | ||
5—9 | 31 | 33 | ||
0—4 | 21 | 18 | ||
Просек : | 27 | 7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 327 | 133 | 169 | 11 | 7 | 7 |
Женски | 331 | 107 | 169 | 45 | 6 | 4 |
УКУПНО | 658 | 240 | 338 | 56 | 13 | 11 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 134 | 1 | 0 | 1 | 65 |
Женски | 98 | 0 | 0 | 0 | 49 |
УКУПНО | 232 | 1 | 0 | 1 | 114 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 3 | 4 | 16 | 2 | 12 |
Женски | 1 | 0 | 10 | 5 | 3 |
УКУПНО | 4 | 4 | 26 | 7 | 15 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 1 | 6 | 5 | 2 |
Женски | 0 | 3 | 1 | 9 | 7 |
УКУПНО | 0 | 4 | 7 | 14 | 9 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 5 | 0 | 0 | 11 | |
Женски | 5 | 0 | 0 | 5 | |
УКУПНО | 10 | 0 | 0 | 16 |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.