Баљвине
Баљвине су насељено мјесто у општини Мркоњић Град, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.140 становника.
Баљвине | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Мркоњић Град |
| Становништво | |
| — 2013. | 1.140 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 28′ 48″ С; 17° 11′ 52″ И / 44.48° С; 17.197778° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Баљвине Баљвине на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 050 |
Географија уреди
Налази се испод планине Чемерница и изнад кањона ријеке Врбас, на надморској висини од 543 метра. Село је удаљено око 15 километара од града, у правцу сјевероисток. Чине га два дијела: Горње Баљвине (насељене претежно српским становништвом) и Доње Баљвине (у коме већину чине Муслимани).
Историја уреди
На локалитету Грича нађено је 35 бакарних сјекира, које вјероватно припадају вучедолској култури. Плато са сувозидом из гвозденог доба откривен је на локалитету Градина. У повељи бана Пријезде из 1287. помиње се Banua, као међник, за који Милан Карановић и Владислав Скарић претпостављају да је данашње село Баљвине. Средњовјековне некрополе налазе се на локалитетима Јатунова њива (око 40 стећака) и Тешановића крчевине (око десетак видљивих). У засеоку Куцељи налази се стећак у облику сандука са украсима из периода 14–15. вијека, који је 2003. проглашен националним спомеником БиХ.[1]
За вријеме аустоугарске окупације, мјесто је било познато под именом Баљвине Српски, и били су у саставу среза Скендер Вакуф.
Становништво уреди
Према службеном попису становништва из 1991. године, Баљвине су имале 1.140 становника. Срби су чинили око 38%, а Муслимани 61% од укупног броја становника.[2][3]
| Састав становништва – насеље Баљвине | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[4] | 1991. | 1981.[5] | 1971.[6] | 1961. | |||
| Укупно | 350 (100,0%) | 1 140 (100,0%) | 1 226 (100,0%) | 1 200 (100,0%) | 1 035 (100,0%) | ||
| Бошњаци | 245 (70,00%) | 699 (61,32%)1 | 654 (53,34%)1 | 593 (49,42%)1 | – | ||
| Срби | 104 (29,71%) | 438 (38,42%) | 565 (46,08%) | 601 (50,08%) | 550 (53,14%) | ||
| Босанци | 1 (0,286%) | – | – | – | – | ||
| Остали | – | 2 (0,175%) | – | 2 (0,167%) | – | ||
| Југословени | – | 1 (0,088%) | 7 (0,571%) | 2 (0,167%) | 484 (46,76%) | ||
| Хрвати | – | – | – | 2 (0,167%) | – | ||
| Црногорци | – | – | – | – | 1 (0,097%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Напомене уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Енциклопедија Републике Српске 1, Бања Лука 2017, 210.
- ^ Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- ^ „Попис по мјесним заједницама” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 05. 2016. г. Приступљено 04. 10. 2008.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 9. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 9. 2015.
