Баџао (Вајаи, баджао, оранглаут), други назив Оранг Лаут, народ је настањен око ушћа река на острвима Суматра, Калимантан и Целебес, као и мањим острвима (Бангка, Белитунг и др).

Баџао
Жене у традиционалној ношњи
Укупна популација
1.093.672 (широм света)
Региони са значајном популацијом
Малезија, Индонезија Филипини


Раздељени су по племенима, од којих многа живе лутајући с острва на острво, стога Баџао важе за морске номаде. У оквиру њих су сродни народи Баруци, Ломи, Џури, Рајати, Џохори, Мантази, Мапори и Беломи. Кроз историју, припадници овог народа су били номадски, поморси људи, који су живели од риболова и трговине. Живели су близу морске обале, ту су подизали куће и пловили, ручно израђеним чамцима у којима су многи и живели. Данас многи живе у селима као што је Торосиаџе, насеље јединствено по томе што лежи на један километар до мора [1].

Језик припада западноаустронезијској групи аустронезијске породице језика. Вера је ислам (сунити), са делом традиционалног веровања.

Популација уреди

Укупно: око 1.093.672 (широм света):

Језик уреди

Баџау народи говоре на десетак језика подгрупе Баџау западне малајско-полинежанске породице. Синама је најчешће име за ове језике, али се такође зову Баџау, посебно у Малезији. Већина припадника народа Баџау може говорити више језика. Језици су некада били класификовани под централно филипинским језицима географске групе Малајско-полинежанске породице аустронезијских језика, али због значајних разлика са суседним језицима они су класификовани у посебну групу са другим филипинским језицима.

Религија уреди

Религија се може разликовати међу различитим подгрупама Сама-Баџау - од стриктног придржавања сунитског ислама, облика народног ислама (ислама под утицајем суфијеве традиције раних муслиманских мисионара), до анимистичких веровања у духове и обожавање предака. Постоји мали број католика и протестаната, најчешћи у Јужном Давау на Филипинима.

Литература уреди

Извори уреди