Бекешчаба

Град у Мађарској

Бекешчаба (мађ. Békéscsaba, слч. Békešská Čaba) је значајан град у Мађарској, смештен у југоисточном делу државе. Бекешчаба је управно средиште жупаније Бекеш. Један од градова побратима је и Зрењанин.

Бекешчаба
мађ. Békéscsaba
Панорамски поглед на средиште Бекешчабе
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаБекеш
СрезБекешчаба
Становништво
Становништво
 — 66.377
 — густина342,26 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 40′ 44″ С; 21° 05′ 28″ И / 46.679° С; 21.091° И / 46.679; 21.091
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина193,94 km2
Бекешчаба на карти Мађарске
Бекешчаба
Бекешчаба
Бекешчаба на карти Мађарске
Поштански број5600
Позивни број66
Веб-сајт
www.bekescsaba.hu

Град има 64.852 становника према подацима из 2008. године.

Бекешчаба је средиште словачке националне мањине у Мађарској.

Географија уреди

Град Бекешчаба се налази у југоисточном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 220 километара југоисточно.

Град Бекешчаба се налази у источном делу Панонске низије Град нема реку, али је река Кереш близу — 10 км северније. Клима у граду је умерено континентална.

Историја уреди

Први трагови људског насеља на територији Бекешчабе везани су за праисторију. Ту су живели Скити, Келти и Хуни.

Године 1330. село под именом Чаба први пут је споменуто, али у наредним вековима ово насеље није имало важнију улогу. У 16. веку Бекешчаба пада под Османлије и ускоро била напуштена. у ово време долази до процвата калвинизма у околини.

Године 1693. Леополд I Хабзбуршки ослобађа Бекешчабу турске власти и град ускоро добија градска права. Са хабзбуршком влашћу враћа се и католичка црква. Град у 18. веку се развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште.

Током Револуције 1848-49. Бекешчаба није имала значајну улогу, па није значајније страдала. После Револуције град се брзо подигао и убрзо добио железничку везу са Будимпештом 1858. године. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

После Првог светског рата Бекешчаба се прво нашла у власти румунске војске (1919. г.), а после враћања новооснованој мађарској републици град постаје погранични што успорава развој града. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва. Током протеклих година транзиције, због неповољног положаја на граници са слабије развијеним суседом, град је доживео дубљу кризу него други градови у држави.

Становништво уреди

По процени из 2017. у граду је живело 59.732 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
67.60967.66462.05059.732

Становништво Бекешчабе махом чине махом Мађари (92%), али су у граду присутни и Словаци (6%). Некадашње бројно јеврејско становништво нестало је у Другом светском рату.

Вероисповест уреди

По вероисповести Бекешчаба је веома хетерогена:

Партнерски градови уреди

Галерија уреди

Спољашње везе уреди