Бербатово је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Смештено је на јужном рубу нишке котлине, у подножју планине Селичевице, удаљено 10 км од центра Ниша. Године 1878. имало је 45 домаћинстава и 375 становника, а 1930. године 132 домаћинства и 687 становника. Према попису из 2002. било је 364 становника (према попису из 1991. било је 367 становника).
Овде се налазе Запис крст (Бербатово), Запис храст код споменика (Бербатово), Запис храст код гробља (Бербатово), Запис Милошевића орах (Бербатово), Запис Стојановића крушка (Бербатово) и Запис крст код гробља (Бербатово).

Бербатово
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПалилула (Ниш)
Становништво
 — 2011.Пад 327
Географске карактеристике
Координате43° 15′ 16″ С; 21° 56′ 21″ И / 43.254333° С; 21.939166° И / 43.254333; 21.939166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина698 m
Бербатово на карти Србије
Бербатово
Бербатово
Бербатово на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Историја уреди

Антички трагови у атару села указују на давну насељеност овог простора. О томе сведочи и турски попис из 1498. године, који у Бербатову бележи 24 куће (8 самачких и 1 удовичка) и три воденице и са приходом села од 3835 акчи. Уочи ослобођења од Турака селом је господарио Ибрахим-бег. Бербарово и његова околина имали су посебну улогу у току Другог српско-турског рата и борби за ослобођење Ниша. У овом месту, од 26. до 31. децембра 1877. године (по старом календару), био је размештен штаб Шумадијског корпуса српске војске под командом генерала Јована Белимарковића, који је успесима у борби са Турцима на положајима јужно од Ниша, нарочито код Марковог калета и на Горици, дао изузетан допринос коначном ослобођењу града.

 
Јован Белимарковић (1827 - 1906)

Живот уреди

У даљем развоју, становништво села је све више са сточарске прелазило на ратарску привреду, а после 1955. године његови житељи се све више оријентишу према градској привреди и Нишу. После 1970. године од Габровачког манастира па путем према Бербатову почела је да се изграђује једна од викенд зона Нишлија. Око осамдесетих година 20. века у овом простору већ је било изграђено двадесетак оваквих објеката.

Саобраћај уреди

До Бербатова се може доћи приградским линијама 23 ПАС Ниш - Габровац - Бербатово и кружном линијом 23К ПАС Ниш - Габровац - Вукманово - Бербатово - Габровац - ПАС Ниш.

Демографија уреди

У насељу Бербатово живи 292 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 49,9 година (48,0 код мушкараца и 51,9 код жена). У насељу има 128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 910
1953. 959
1961. 876
1971. 586
1981. 441
1991. 367 367
2002. 364 366
2011. 327
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
357 98,07%
Роми
  
4 1,09%
Хрвати
  
1 0,27%
непознато
  
2 0,54%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 10.
  • Видосав Петровић: Ослобођење Ниша од Турака 1877. године; издање Народне новине Ниш, 1997.г. pp. 63 - 80.

Спољашње везе уреди