Биоград на Мору
Биоград на Мору (познато још и као Zaravecchia[1] - "Стари Задар") је град у Хрватској, у Задарској жупанији.
| Биоград на Мору | |
|---|---|
 Биоград на Мору | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Задарска жупанија |
| Основан | 10. век |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  5.569 |
| — густина | 148 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 56′ 16″ С; 15° 26′ 42″ И / 43.93782° С; 15.44491° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 2 m |
| Површина | 35,5 km2 |
  Биоград на Мору Биоград на Мору на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Иван Кнез (ХДЗ) |
| Поштански број | 23210 |
| Позивни број | +385 23 |
| Регистарска ознака | ZD |
| Веб-сајт | |
| Службена презентација града | |
Географија уреди
Биоград, град и лука у северној Далмацији, налази се 28 km јужно од Задра. Смештен је на малом полуострву и копну. На његовој северној страни је увала Бошана а на јужној Солине. Испред града су острва Планац и Св. Катарина (са светиоником). Просечна температура ваздуха у јануару је 7 а у јулу 24,5 °C, с просечним годишњим падавинама од 840 mm. У ували Солине налази се велика јавна, пешчана плажа окружена боровом шумом. Биоград је локални трговачки и прометни центар, с добрим везама према својем залеђу, околним обалним насељима и градићима и острвом Пашманом. Биоград је центар ревијере која обухвата Св. Петар на Мору, Турањ, Св. Филип и Јаков, Биоград, Пакоштане и Драге, као и више насеља на острву Пашману: Ткон, Крај, Пашман, Баротул, Мрљане, Невиђане, Добропољана, Бањ и Ждрелац, и Вргаду на истоименом острву.[2]
Историја уреди
Биоград на Мору је хрватски краљевски град који се први пут спомиње средином X века, док је у XI веку био седиште хрватских краљева и бискупа. Највећи процват Биоград је доживео као престоница средњовековних хрватских владара, а године 1102. у њему је крунисан и угарски краљ Коломан. Године 1202. Биоград је уточиште бегунцима из Задра, те се назива и Zara vecchia. Од 1409. до 1797. је под влашћу Венеције. Страдао је у млетачко-турским ратовима, а 1521. и 1646. је порушен и запаљен. У 16. и 17. веку у Биограду је средиште хрватске народне војске која је имала велику улогу у ратовима против Турака.
Године 1838. "Стари Задар" је тек "убого село" са 105 домова и 450 становника.[1]
Туристички развој Биограда почео је између два светска рата. Први гости, Чеси, почели су долазити у Биоград током 1920-их. Први хотел саграђен је 1935. на месту данашњег хотела Илирија.
Становништво уреди
Према попису из 2001. Биоград на Мору је имао 5.259 становника.
Према попису из 2011. године, Биоград на Мору је имао 5.569 становника.[3]
Град Биоград на Мору уреди
Број становника по пописима уреди
| Националност[4] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 5.259 | 5.315 | 4.560 | 3.486 | 2.418 | 2.115 | 1.806 | 1.495 | 1.181 | 1.137 | 1.044 | 796 | 675 | 693 | 649 |
- напомене:
Настао из старе општине Биоград на Мору.
Биоград на Мору (насељено место) уреди
Број становника по пописима уреди
| Националност[4] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 5.259 | 5.315 | 4.560 | 3.486 | 2.418 | 2.115 | 1.806 | 1.495 | 1.181 | 1.137 | 1.044 | 796 | 675 | 693 | 649 |
- напомене:
До 1971. исказивано под именом Биоград.
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Биоград на Мору је имало 5.315 становника, следећег националног састава:
Индустрија уреди
Индустрија је базирана на пољопривреди, рибарству и туризму. Биоград је трајектна лука за острво Пашман.
Споменици и знаменитости уреди
- Завичајни музеј града Биограда на Мору
Образовање уреди
- Основна школа Марије Ешкиње
- Средња школа Биоград на Мору
Спорт уреди
Спорски тимови :
- Ватерполо пливачки клуб „Биоград"
- Хрватски фудбалски клуб „Приморац"
- Рукометни клуб „Биоград"
- Атлетски спортски клуб „Маратон"
- Атлетски клуб „Солине"
- Карате клуб „Б"
- Тениски клуб „Биоград"
- Тениски клуб „Ас"
- Једриличарски клуб „Биоград"
- Ронилачки клуб „Албамарис"
- Спортско-риболовно удружење„Подланица“
- Пливачки клуб „Дупин"
- Кошаркашки клуб „Биоград"
- Одбојкашки клуб „Биоград"
- Клуб одбојке на песку „Солине"
- Јет ски клуб „Маестрал"
Партнерски градови уреди
Референце уреди
- ^ а б "Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године
- ^ funtravel1 (24. 1. 2020). „Biograd na moru | Sve o Biogradu na moru | Cene putovanja |”. Fun Travel Niš. Приступљено 4. 2. 2023.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 18. 7. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе уреди
- www.biogradnamoru.hr (језик: хрватски)
