Википедија

Бисерне папуле пениса

Бисерне папуле пениса или тисонове жлезде (лат. hirsuties papillaris genitali),[1] бенигне (доброћудне) променама локализоване на кожи пениса (мушког уда), које су кружно распоређени у једном или више редова, обично у сулкусу или корони главића уда. Погрешно се проглашавају за за полно преносиву болест, што код пацијената може изазвати страх и велику нервозу све док се њихов доброћудна природа не разјасни.

Бисерне папуле
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностдерматовенерологија

Бисерне папуле пениса се сматрају нормалним физиолошким стањем и нису повезана се сексуалним активностима, али због свог естетског изгледа понекад могу бити огарничавајући фактор у нормалним полним односима, због страха од заразе, код жена или стида, код мушкараца.[2]

Епидемиологија уреди

Морбидитет

Бисерне папуле пениса се јављају у просеку скоро код сваког трећег мушкарца. или у распону од 14% до 48% мушкараца, мада преваленца варира међу специфичним популацијама.[3][4][5]

Старост

Ретко се виде код деце у препубертетном периоду и најчешће су присутне у касним фазама пубертета.[6][7][8] Чешће су код сексуално активних мушкараца у пубертету и млађој одраслој доби, као и код необрезаних мушкараца.[9][10]

Са старењем њихов број се значајно смањује.[11]

Обрезани мушкарци имају нижу стопу болести вероватно услед хроничне абразије којој је изложена корона пениса и која изазива регресију лезија.[12][4][13][14]

Раса

Постоје докази да се бисерне папуле пениса чешће јављају у популацији црнаца,[15] мада су многа истраживања известила да нема повезаности са расом.[16][17]

Нису последица нехигијене, и не преносе се полним контактом.[18]

Клиничка слика уреди

Бисерне папуле су мале жућкасто-беле избочине, налик бубуљицама, локализоване на рубу главића пениса. Лезије су глатке и сјајне површине, обично ружичасте или беле боје, куполастог или филиформног изгледа, пречника од једног до два милиметра и висине од једног до четири милиметра. Локализоване су око корона главића пениса, обично у једном до два реда.[2][19] Иако се често јављају и у неправилном низу, поређане кружно у више редова, најистакнутије су на дорзалној страни корона пениса и мочу у потпуности опколити главић пениса.[20][21]

Временом постају мање уочљиве, и не изазивају никакве тегобе, нити постоји могућност малигне алтерације. Представљају само козметички дефект.

Бисерне папуле пениса - локализација и изглед
     

Дијагноза уреди

Дијагноза се поставља на основу клиничког прегледа кожних промена од стране уролога или дерматовенеролога.

Евентуалне потешкоће у дијагностици могу се отклонити биопсијом и микроскопским прегледом наведених кожних промена - када се на препарату уочава:

  • различит број проширених крвних судова, који су танких зидова,
  • умножавање ћелија везивног ткива и
  • умножавање фибробласта.[22]

Диференцијална дијагноза уреди

Уколико је промена удружена са симптомима и знацима запаљења - црвенило, оток и свраб, треба имати у виду другу етиологију (узрок) болести.

Често се бисерне папуле мешају са кондиломима (полним брадавицама), који спадају у полно преносиве болести узроковане ХПВ инфекцијом или са молускум контагиозумом (molluscum contagiosum) вирусом из групе ДНК.

Дијагнозе у разматрању Диференцијална дијагноза
  • Кондиломи,[23]
  • Ектопична себороеја лојних жлезда
  • Примарни сифилис.[24]
  • Молускум контагиозум

Терапија уреди

Како се у већини случајева ради о физиолошкој (природној) врсти коже пениса, лечење најчешће није потребно.

Имајући у виду да промене често могу изазвати психичке сметње — код мушкараца осећаја стида, несигурност и избегавања полних односа, а код жена страх о заразе, у таквим случајевима саветује се њихово уклањање.

У свакодневној лекарској пракси за уклањања бисерних папула примењију се:

Електротерапија

Ова врста лечења подразумева директну примену електричне енергије на самим папулама.[25]

Киретажа

Стругање папула или киретажа, једна је од метода коју треба да изводи искључиво лекар.

Не препоручује се пацијентима да сами стружу папуле јер могу довести до инфекције и црвенила, а при томе папула ће се поново вратити за неколико дана.

Терапија yгљен-диоксид ласером

Ова терапија је јако скупа метода са недовољним бројем података о њеној валидности.[26][27][28][29]

Криотерапија

Криотерапија код лечења бисерних папула заснива се на смрзавању промена течним азотом на - 196˚С, и локалној примени подофилина.[30] Како ова врста терапије не даје добре резултате, за сада се не препоручују у лечењу бисерних папула.[31][32]

Компликације уреди

До данас, нису утврђене компликације код бисерних папула пениса.

Прогноза уреди

Бисерне папуле пениса обично су без симптома и код неких особа опстају кроз цео живот, иако са старењем, постепено постају све мање видљиве.

Едукација уреди

Едукује пацијента о бенигној природе бисерних папула пениса, мора бити обавеза свих чинилаца у здравственом просвећивању.

Сазнање пацијента и његовог сексуалног партнера, да се ове лезије не преносе кроз полне активности, значајно помаже у отклањању страха, код оба партнера.

Извори уреди

  1. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  2. ^ а б Oates J. K. (1997). Pearly penile papules. Genitourinary Medicine, 73, 137-138. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  3. ^ Agrawal S. K., Bhattacharya S. N., Singh N. (2004). Pearly penile papules: A review. International Journal of Dermatology, 43, 199-201.
  4. ^ а б Michajlowski I., Sobjanek M., Michajlowski J., Wlodarkiewicz A., Matuszewski M. (2012). Normal variants in patients consulted in the dermatology clinic for lesions of the male external genitalia. Central European Journal of Urology, 65(1), 17-20. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  5. ^ Sonnex C., Dockerty W. G. (1999). Pearly penile papules: A common cause of concern. International Journal of STD & AIDS, 10, 726-727. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  6. ^ Glicksman J. M., Freeman R. G. (1966). Pearly penile papules. A statistical study of incidence. Archives of Dermatology, 93, рр.56-57.
  7. ^ Neri I., Bardazzi F., Raone B., Negosanti M., Patrizi A. (1997). Ectopic pearly penile papules: A paediatric case. Genitourinary Medicine, 73(2), 136.
  8. ^ Oates J. K. (1997). Pearly penile papules. Genitourinary Medicine, 73, 137-138.
  9. ^ Rehbein HM. Pearly penile papules: incidence. Cutis. 1977 Jan. 19(1):54-7.
  10. ^ Agha K., Alderson S., Samraj S., Cottam A., Merry C., Lee V., Patel R. (2009). Pearly penile papules regress in older patients and with circumcision. International Journal of STD & AIDS, 20, 768-770.
  11. ^ Glicksman J. M., Freeman R. G. (1966). Pearly penile papules. A statistical study of incidence. Archives of Dermatology, 93, 56-59.
  12. ^ Agha K., Alderson S., Samraj S., Cottam A., Merry C., Lee V., Patel R. (2009). Pearly penile papules regress in older patients and with circumcision. International Journal of STD & AIDS, 20, 768-770. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  13. ^ Neinstein L. S., Goldenring J. (1984). Pink pearly papules: An epidemiologic study. Journal of Pediatrics, 105, 594-595. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  14. ^ Vesper J. L., Messina J., Glass L. F., Fenske N. A. (1995). Profound proliferating pearly penile papules. International Journal of Dermatology, 34, 425-426. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  15. ^ Rehbein H. M. (1977). Pearly penile papules: Incidence. Cutis, 19, 54-57. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  16. ^ Glicksman J. M., Freeman R. G. (1966). Pearly penile papules. A statistical study of incidence. Archives of Dermatology, 93, 56-59. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  17. ^ Neinstein L. S., Goldenring J. (1984). Pink pearly papules: An epidemiologic study. Journal of Pediatrics, 105, 594-595. [PubMed] [Google Scholar]
  18. ^ „Pearly Penile Papules Treatment & Management: Medical Care, Surgical Care, Consultations, Activity”. emedicine.medscape.com. 2021-10-16. 
  19. ^ Richard Pattman, Michael Snow, Pauline Handy, Babiker Elawad, Oxford handbook of genitourinary medicine, HIV, and AIDS, Volume 13.
  20. ^ Neri I., Bardazzi F., Raone B., Negosanti M., Patrizi A. (1997). Ectopic pearly penile papules: A paediatric case. Genitourinary Medicine, 73(2), 136. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  21. ^ O’Neil C. A., Hansen R. C. (1995). Pearly penile papules on the shaft. Archives of Dermatology, 131, 491-492. [PubMed] [Google Scholar]
  22. ^ Ozeki M, Saito R, Tanaka M. Dermoscopic features of pearly penile papules. Dermatology. 2008. 217(1):21-2.
  23. ^ Watanabe T, Yoshida Y, Yamamoto O. Differential diagnosis of pearly penile papules and penile condyloma acuminatum by dermoscopy. Eur J Dermatol. 2010 Feb 22.
  24. ^ Gouveia AI, Borges-Costa J, Soares-Almeida L. Atypical pearly penile papules mimicking primary syphilis. Acta Dermatovenerol Croat. 2014 Dec. 22(4):311-2.
  25. ^ Agha K, Alderson S, Samraj S, Cottam A, Merry C, Lee V, et al. Pearly penile papules regress in older patients and with circumcision. Int J STD AIDS. 2009 Nov. 20(11):768-70.
  26. ^ Beylot C. What's new in aesthetic dermatology: filler and laser treatments. Ann Dermatol Venereol. 2009 May. 136 Suppl 4:S152-9.
  27. ^ Lane JE, Peterson CM, Ratz JL. Treatment of pearly penile papules with CO2 laser. Dermatol Surg. 2002 Jul. 28(7):617-8.
  28. ^ Magid M, Garden JM. Pearly penile papules: treatment with the carbon dioxide laser. J Dermatol Surg Oncol. 1989 May. 15(5):552-4.
  29. ^ Sapra P., Sapra S., Singh A. (2013). Pearly penile papules: Effective therapy with pulsed dye laser. JAMA Dermatology, 149, 748-750. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  30. ^ „Cryotherapy: Overview, Mechanism of Action, Treatment Modalities Using Cryotherapy”. 2022-05-19. 
  31. ^ Ocampo-Candiani J, Cueva-Rodriguez JA. Cryosurgical treatment of pearly penile papules. J Am Acad Dermatol. 1996 Sep. 35(3 Pt 1):486-7.
  32. ^ Ozeki M., Saito R., Tanaka M. (2008). Dermoscopic features of pearly penile papules. Dermatology, 217, 21-22. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]

Литература уреди

  • Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  • Sonnex C, Dockerty WG. Pearly penile papules: a common cause of concern. Int J STD AIDS. 1999 Nov. 10(11):726-7.
  • Agha K, Alderson S, Samraj S, et al. Pearly penile papules regress in older patients and with circumcision. Int J STD AIDS. 2009 Nov. 20(11):768-70.
  • Monroe JR. Does this man have genital warts? Pearly penile papules. JAAPA. 2009 Feb. 22(2):16.
  • Micali G, Lacarrubba F. Augmented diagnostic capability using videodermatoscopy on selected infectious and non-infectious penile growths. Int J Dermatol. 2011 Dec. 50(12):1501-5.
  • Krakowski AC, Feldstein S, Shumaker PR. Successful Treatment of Pearly Penile Papules with Carbon Dioxide Laser Resurfacing After Local Anesthesia in an Adolescent Patient. Pediatr Dermatol. 2014 Dec 29.
  • Rokhsar CK, Ilyas H. Fractional resurfacing for the treatment of pearly penile papules. Dermatol Surg. 2008 Oct. 34(10):1420-2; discussion 1422.
  • Gan SD, Graber EM. Treatment of Pearly Penile Papules with Fractionated CO2 Laser. J Clin Aesthet Dermatol. 2015 May. 8 (5):50-2.
  • Sapra P, Sapra S, Singh A. Pearly penile papules: effective therapy with pulsed dye laser. JAMA Dermatol. 2013 Jun. 149(6):748-50.
  • Baumgartner J. Erbium: yttrium-aluminium-garnet (Er:YAG) laser treatment of penile pearly papules. J Cosmet Laser Ther. 2012 Jun. 14(3):155-8.

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бисерне_папуле_пениса&oldid=27441615”