Битка за Ерзурум или Ерзумска офанзива (рус. Эрзурумское сражение; тур. Erzurum Muharebesi) је била велика зимска офанзива руске царске војске у оквиру Кавкавског похода које је довела до освајања стратешки битног града Ерзурума. Османске снаге су претрпеле низ неуспеха током зиме које је довело до убедљиве руске победе.

Битка за Ерзурум
Део Кавкавског похода у Првом светском рату

Руски војници држе заробљене турске стандардете код Ерзурума.
Време10. јануар 191616. фебруар 1916.
Место
Исход Руска победа
Сукобљене стране
 Руска Империја  Османско царство
Команданти и вође
Николај Јуденич Абдул Керим Паша
Јачина
Руска кавкавска армија:
290.000 пешадије
35.000 коњице
150 камиона
20 авиона
Трећа армија Османског царства:
134.000[тражи се извор]
Жртве и губици
1.000 погинулих
4.000 рањених
10.000 погинулих или рањених
5.000 заробљених

Позадина уреди

После пораза код Сарикамиша Турци су покушали да се реорганизују. Након геноцида над Јерменима настао је проблем снабдевање турских трупа.[1] Трговина са Јерменима је била прекинута а они су били главни снабдевачи Османске војске.[1] Јерменски војници су пребачени у батаљоне за принудни рад и њихово масакрирање је додатно погоршало проблем.[1] Међутим током 1915. северни део овог форнта је остао миран.

У исто време се завршавала Галипољска операција што је значило да ће Турци имати више војника за наступајуће борбе. Николај Јуденич командант руске кавкавске армије је знао за ово и почео је да припрема офанзиву. Он је се надао да ће зазети главну тврђаву Ерзурума. Ово је био тежак поход зато што је Ерзурум био заштићен са више тврђава у планинама.[1]

Однос снага уреди

Руске снаге уреди

Руси су имали око 130.000 пешадинаца, 35.000 коњице; такође су имали око 160.000 резервиста, 150 камиона и 20 авиона.[1]

Османске снаге уреди

Османска врховна команда није успела да надокнади губитке из 1915. У Галипољској операцији су били ангажовани сви ресурси и људство. Девети, десети и једанаести корпус није добио потребно појачање, притом су и прва и пета експедициона армија биле послате у Месопотамски поход чији се крај није назирао. Османска врховна команда је препознала тежину ситуације на другим фронтовима и одлучила је да је регион од секундарне важности. У јануару 1916. Османске снаге су имале 126.000 људи од тога само 50.539 војника, 74.057 пушака, 77 митраљеза и 180 комада артиљерије; такође војници нису били у добром стању због неухрањености.

Борбе уреди

Одбрамбене линије уреди

Иако су Руси имали бројчану предност то није било довољно па је из тог разлога руски план био да направе пробој у најслабијој тачки одбрамбене линије.[2]

10. јануара почела је руска офанзива и била је усмерена на XI корпус. Прве борбе су биле код села Азкани и планинског гребена Кара Уган. За четири дана Руси су направили пробој и губици XI корпуса су били велики.

Жртве уреди

Током напада на град Руси су заробили око 9 стандардета, 5.000 ратних заробљеника и 327 топова. Турски губици су били: 10.000 убијених и рањених 5.000 ратних заробљеника, укупно су изгубили 17.000 војника.[2] руски губици су били: 1.000 погинулих, 4.000 рањених и 4.000 промрзлих.[1][2]

Референце уреди

Литература уреди

  • Walton, Robert (1984). The Fall of Erzerum. Marshall Cavendish Illustrated Encyclopedia of World War I, vol iv. New York: Marshall Cavendish Corporation. стр. 1262—1264. ISBN 978-0-86307-181-2.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last= (помоћ)
  • Allen, W.E.D.; Muratoff, Paul (2011). Caucasian Battlefields, A History of Wars on the Turco-Caucasian Border, 1828-1921. Cambridge University Press. стр. 351. ISBN 978-0-89839-296-8. 

Спољашње везе уреди