Битка код Ишасега

Битка код Ишасега
	Део Мађарске револуције 1848.
	; Битка код Ишасега
Време	6. април 1849.
Место	Ишасег, око 20 км источно од Будимпеште
Исход	мађарска победа
Сукобљене стране
Аустрија; • Краљевина Хрватска	Угарска
Команданти и вође
Алфред Виндишгрец; Јосип Јелачић	Артур Гергеј; Ђерђ Клапка
Јачина
око 25.000 са 120 топова	око 26.000 са 116 топова
Жртве и губици
800	800-1000

Битка код Ишасега била је део Мађарске револуције 1848.

Увод уреди

У зимској офанзиви против мађарских револуционара, Виндишгрец је 15. децембра 1848. заузео Братиславу коју су Мађари напустили без борбе, а затим је 30. децембра потукао мађарску Дунавску армију у бици код Мора. Мађарска војска је одступила према Будиму, који је напустила без борбе, док се мађарска влада преселила у Дебрецин. Будим је заузет без борбе 5. јануара 1949. У наставку операција у јануару, Дунавска армија је кренула на север и ослободила Кошице, Аустријанци су избили до Токаја и одбацили Мађаре преко Тисе, али су се нагло повукли због напредовања Дунавске армије из Словачке. Мађарски врховни заповедник, генерал Дембињски, окупио је средином фебруара 1849. главнину мађарске војске (око 36.000 људи) код Мишколца., али ове снаге потучене су 26-27. фебруара у бици код Каполне. Генерал Дембињски је смењен, и мађарска војска под командом генерала Гергеја прешла је у напад.^[2]

Битка уреди

Аустријски фелдмаршал Алфред Виндишгрец пропустио је прилику да после битке код Каполне ефикасно прогони и уништи мађарску војску. Немајући података о мађарским снагама, оставио је 1 дивизију код Ваца да чува пут према Коморану, а са остатком војске и корпусом бана Јелачића препречио је пут према Пешти. Ту су аустријску главнину 6. априла са свих страна напале мађарске снаге и после битке која је трајала од 1 сат поподне до 8 сати увече натерале је у повлачење према Пешти.^[1]

Последице уреди

Аустријска дивизија код Ваца (око 8.000 људи са 26 топова) уништена је 10. априла. Виндишгрец је смењен и нови аустријски заповедник, генерал Франц Велден, повукао је главнину војске према Бечу, оставивши у Будиму генерала Хајнриха Хенција са 4 батаљона и једним ескадроном коњице. Гергеј је 4. маја опсео Будим и заузео га 21. маја 1849.^[2]

Референце уреди

^ ^а ^б ^в ^г ^д Гажевић 1974, стр. 690
^ ^а ^б Гажевић 1974, стр. 187–192

Литература уреди

Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија, том 5. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 187—192.

[:1-1] а ^б ^в ^г ^д Гажевић 1974, стр. 690

[:0-2] а ^б Гажевић 1974, стр. 187–192

[1]

[2]