Битка код Плимута

Битка код Плимута је била прва битка за конвоје. Низоземска република је још пре почетка рата увела пловидбу у конвојима. Трговачки бродови који су пловили у Средоземно море и у Источну Индију, а делимично и у другим смеровима, морали су да причекају да се скупи већа група трговачких бродова за исто одредиште, да би пловили под заштитом ратних бродова. То је уведено у мирнодопским условима за одбрану од гусара, али је пре свега служило као заштита. Када су се заоштрили односи са Енглеском, Холанђани су придали још већу пажњу свом начину пловидбе у конвојима, који су повећани, а добили су и јачу пратњу. Била је редовна појава да је у конвоје било укључено сто па и више бродова. Пловидба у конвојима била је позната на подручју Средоземља још у најстаријим временима, али Холанђани су први увели конвоје у светским размерама и на високом степену организације.[1]

Битка код Плимута
Део Први англо-холандски поморски рат
Време26. август 1652.
Место
Сукобљене стране
 Низоземска република  Енглеска
Команданти и вође
Михил де Ројтер Џорџ Ескју

Битка уреди

Холандски адмирал Михила де Ројтера предводио је ескадру од 30 ратних бродова 26. августа 1652. г. приликом спровођења кроз Ламанш у Атлантик конвоја од 60 трговачких бродова. И већ су били пред самим изласком из Ламанша када је јужно од Плимута успостављен контакт са енглеском ескадром од 40 ратних бродова - који су за око једну трећину били јаче наоружани од холандских бродова - под командом адмирала Џорџа Ескјуа, која је пловила у тзв. приветрини.[2]

Иако у неповољнијем тактичком положају, а ни ветар му није био добар, а осим тога бројно и технички слабији, видевши да енглески бродови крећу ка његовом конвоју адмирал де Ројтер је око поднева отпочео артиљерисјки бој који се водио све до пада мрака. Губици су у бродовима били подједнаки на обе стране - по три брода, али је енглеска ескадра претрпела тежа оштећења па се повукла у Плимут, а конвој холандских трговачких бродова се под заштитом ратних бродова несметано пробио у Атлантски океан.[3]

Иако је оскудевао у лекарима и баруту и ђуладима, адмирал де Ројтер је одлучио да Енглезе одмах што пре непријатеља присили на борбу, макар и у самој луци Плимута. Хтео је да коначно уништи поколебани морал непријатеља, а гоњењем Енглеза и у саму луку да има стави јасно да знања да нигде не могу бити безбедни. Само га је крајње неповољан правац ветра одвратио од ове намере.

Референце уреди

  1. ^ Prikril, Boris (1985). Tri hiljade godina pomorskog ratovanja. Opatija: Otokar Keršovani. 
  2. ^ Plant 2013.
  3. ^ Naval sailing warfare history

Литература уреди

  • Војна енциклопедија, Плимут, Поморски бој 26. августа 1652.
  • Кристон И. Арчер, Џон Р. Ферис, Холгер Х. Хервиг и Тимоти Х. Е. Траверс, Светска историја ратовања, Alexandria Press, Београд, 2006.
  • Фридрих фон Кохенхаузен, Велики војсковођи, Геца Кон А. Д. Београд, 1937.
  • Baumber, Michael (1989), General-at-Sea: Robert Blake and the Seventeenth-Century Revolution in Naval Warfare, London: John Murray Ltd
  • Plant, David (19. 4. 2013), The First Anglo-Dutch War, military overview, BCW Project, Приступљено 16. 8. 2016 
  • Reyne, Ronald Prud'homme van (1996), Rechterhand van Nederland, Amsterdam