Бијела (Сирач)
Бијела је насељено место у општини Сирач, у западној Славонији, Република Хрватска.
Бијела | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
| Општина | Сирач |
| Област | Западна Славонија |
| Становништво | |
| — 2011. |  53 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 33′ 25″ С; 17° 17′ 34″ И / 45.556904° С; 17.292778° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 203 m |
  Бијела Бијела на карти Хрватске | |
 Бијела Бијела на карти Бјеловарско-билогорске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 43500 Дарувар |
| Позивни број | +385 43 |
Географија уреди
Бијела се налази на истоименој речици, притоци Пакре југоисточно од Дарувара.
Историја уреди
У 12. веку Бијела је посед породице Тетењ, која је то земљиште стекла из градске организације старе Пакарске жупе. Половином 13. века, постојао је поред Бијеле утврђен бенедиктински самостан, од којег су остале само рушевине. Разне племићке породице отимале су се за посед до 1544. године, кад Бијелу освајају Турци. Староседеоци су побегли пред Турцима и населили су у Градишће, а на место њих доселили су се Срби из Горњег Подриња.
До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Дарувар.
Становништво уреди
По попису из 2011. године насеље је имало 53 становника.[1]
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 158 (85,40%) | 168 (81,55%) | 261 (88,47%) | 305 (83,33%) |
| Хрвати | 11 (5,94%) | 9 (4,36%) | 16 (5,42%) | 51 (13,93%) |
| Југословени | 3 (1,62%) | 22 (10,67%) | 0 | 0 |
| остали и непознато | 13 (7,02%) | 7 (3,39%) | 18 (6,10%) | 10 (2,73%) |
| Укупно | 185 | 206 | 295 | 366 |
- напомене:
У 2001. смањено издвајањем дела подручја које је припојено насељу Сирач за које садржи део података од 1857. до 1991. У 1880. део података садржан је у насељу Пакрани.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 24. 11. 2015.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература уреди
- Ђерђ Сабо:Три бенедиктинске опатије у жупанији пожеској, Вијесник Хрватског археолошког друштва 1906—07;
- Ђерђ Сабо:Средовјечни градови у Хрватској и Славонији, Загреб 1920.
