Бијело Брдо (Ердут)
Бијело Брдо је насеље у источној Славонији, у општини Ердут, Република Хрватска. Према резултатима пописа из 2021. у насељу је живело 1517 становника.[1]
Бијело Брдо | |
|---|---|
_02.jpg) Храм Светог Николе | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Осјечко-барањска |
| Општина | Ердут |
| Област | Славонија |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.517 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 31′ 04″ С; 18° 52′ 19″ И / 45.51765394169903° С; 18.87195524327424° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 90 m |
  Бијело Брдо Бијело Брдо на карти Хрватске | |
 Бијело Брдо Бијело Брдо на карти Осјечко-барањске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 31204 Бијело Брдо |
| Позивни број | +385 31 |
| Регистарска ознака | OS |
Географија уреди
Налази се на државном путу Осијек – Ердут. Бијело Брдо је од седишта жупаније удаљено око 15 км.
Историја уреди
Бело Брдо је 1885. године било у Даљском изборном срезу, са пописаних 1900 душа.[2]
Становништво уреди
На попису становништва 2011. године, Бијело Брдо је имало 1.961 становника.[3]
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Бијело Брдо је имало 2.400 становника, следећег националног састава:
Историја уреди
Други свјетски рат уреди
Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
_08.jpg)
Српска православна црква у Бијелом Брду, срез Осијек „преуређена је у католичку, а све драгоцености жупници су однели у Осијек“.
Из Осијека и околних села Даља и Бјелог Брда насилно су пресељене 93 староседелачке породице, које су прво отеране у Босну а затим пребачене у Србију. У њихове куће насељени су Хрвати из Далмације.[4]
У Бјелом Брду истог среза одмах по окупацији дошао је жупник Фрања Шегуна а из Даљa Јосиф Асталош и позвали су Србе да пређу у католицизам. Пошто се Срби нису одазвали њиховом позиву, то је 27. септембра 1941. ноћу похапшено из села 15 фамилија и отерано у логор. После овог жупник Шегуна је у својој проповеди поручио Србима „нека се покрсте и нека не слиједе пут ових 15 фамилија које се налазе у логору“. После тога послат је позив сваком домаћину српске куће да оде бележнику у општину и потпише већ готову молбу за прелазак у католичку веру. Заплашени а и да би сачували живот, око 400 српских породица пристало је да пређе у католицизам, тако да су 26. октобра су били колективно покатоличени. Хрватица Марија Сабо која је присуствовала том чину поред осталог каже:
| „ | „Многи су људи плакали, било им је тешко да напусте своју вјеру и што морају пријећи на другу вјеру“. | ” |
Храм Светог Николе – Бјело Брдо
_01.jpg)
Парохијски храм посвећен преносу моштију Светог Николе је саграђен 1764. године, а звоник је дограђен 1809. године. То је једнобродна грађевина подигнута у духу барокног класицизма, са полукружном олтарском апсидом и високим звоником испред западног улаза. Иконостас је сликао Јован Исаиловић Стерија 1783. године, а зидно сликарство је много касније, између 1850-1854. године извео његов унук Јован Исаиловић млађи.
1941-1945: На почетку Другог светског рата, храм је након присилног покатоличавања, претворен у католичку цркву. Том приликом је иконостас избачен из цркве и уништена је његова дрворезбарија. Радовима на уништавању мобилијара и претварању храма у католичку цркву руководио је фрањевац Камило Колб. Након рата храм је враћен Српској православној цркви. Подигнута је нова олтарска преграда на којој с поред сачуваних икона постављене две старије зографске иконе, и икона Јована Претече коју је за иконостас Српске православне цркве у оближњем Сарвашу сликао Димитрије Бачевић.
1991: У току ратних операција разбијена су четири прозора, а фасада је оштећена мецима.
Спорт уреди
- НК БСК Бијело Брдо
- Бјелобрдски шаховски клуб
Референце уреди
- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 15. 3. 2017.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 118.
Спољашње везе уреди
 | Овај чланак везан за села у Осјечко-барањској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
