Бобан Кнежевић (Београд, 17. септембар 1959) српски је писац фантастике, стрипски сценариста, уредник, издавач и културни активиста. По оцени стручњака, Кнежевић је једна од „стожерних личности“ српске фантастике, а његове едиције одликује „репрезентативан избор дела“.[1][2][3]

Бобан Кнежевић
Бобан Кнежевић у Универзитетској библиотеци у Београду, 27. март 2019.
Датум рођења(1959-09-17)17. септембар 1959.(64 год.)
Место рођењаБеоград
 ФНРЈ

Биографија уреди

Кнежевић је активан на књижевној сцени од 1978. године. Студије астрономије напушта 1981. и постаје професионални издавач и писац. Главну жанровску награду за фантастику „Лазар Комарчић“ освојио је шест пута, а америчко издање његовог романа Црни цвет је високо оцењено и у тамошњој критици.[4][5][6]

Историографи сматрају Кнежевића за једног од најутицајнијих уредника у историји српске и југословенске фантастике, у рангу Гаврила Вучковића, Жике Богдановића и Зорана Живковића.

Један је од оснивача и својевремени председник Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ из Београда.

Уређивање и издаваштво уреди

Од 1984. године, издања Кнежевићеве етикете „Знак Сагите“ и пратећи књижевни конкурси били су најзначајнији чинилац савремене српске и хрватске фантастике, а многи писци су остварили значајан део опуса или чак дебитовали под овом етикетом: Радмило Анђелковић, Илија Бакић, Лидија Беатовић, Зоран Јакшић, Невен Јовановић, Владимир Лазовић, Александар Марковић, Дарко Мацан, Иван Нешић, Ото Олтвањи, Љиљана Праизовић, Горан Скробоња, Зоран Стефановић, Данијела Танасковић, Драган Р. Филиповић, Јелена Ђуровић...

Кнежевић је приредио и четири важне антологије југословенских аутора фантастике Тамни вилајет (1988, 1992, 1993, 1996), као и изборе Нова српска (алтернативна) фантастика (1994, сауредник Сава Дамјанов), темат „Фантастична реч“ у Књижевној речи и друге.

Био је уредник периодичних публикација за научну фантастику Алеф (1986—1991), Перпетуум мобиле, Знак Сагите (од 1993), уз прозни Емитор који је дуго уређивао.

Поред књижевности, као уредник је остварио велики утицај и на стрипску сцену бивше Југославије, прво преко уређивања часописа, а затим и као уредник, издавач и продуцент десетина монографских издања светске и домаће баштине. Од 2005. до 2011. је био један од уредника издавачке куће „Бели пут“, специјализоване за најбоља дела америчког и француског стрипа. Сада у оквиру сопствене издавачке куће „Еверест Медиа“ доноси најбоља дела фантастике и стрипа, укључујући и капитална издања, попут монографског репринта стрипа „Дикан“ или сабраних дела Лавкрафта. У оквиру Удружења стрипских уметника Србије активан је као продуцент монографија, каталога и других издања.

Награде и признања уреди

  • Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу новелу објављену 1985. („Ноћ која неће доћи“)
  • Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу причу објављену 1986. („Дан четрнаести“)
  • Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу причу објављену 1993. („Онај који нема душу“)
  • Награда „Лазар Комарчић“ за најбољи домаћи роман објављен 1993. (Црни цвет)
  • Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу причу објављену 1994. („Просјак и коцкар“)
  • Награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу причу објављену 1995.

Библиографија уреди

 
Бобан Кнежевић и Миодраг Миловановић у Универзитетској библиотеци у Београду, 20. март 2019.

Од 1978. је у периодици (Галаксија, Еурека, Емитор, Sirius, Видици, Градина, Књижевна реч, Реч, Свеске, Политикин Забавник, Орбис, Градина) и антологијама објављено око 50 његових прича и новелета, а засебно и четири романа и две збирке прича.

У првој половини 1980-их писао је сценарио за стрипски серијал „Јасон“ чији је цртач био Ратомир Петровић (Стрип магазин РС и Наш стрип, „Вјесникова прес агенција“, Загреб).[7]

Књиге уреди

  • Смрт на Нептуну, роман, „Дневник“, 1986. (под псеудонимом Ендру Озборн / Andrew Osborne)
  • Црни цвет, роман, „Просвета“, (шест српских издања 1993-2011). ISBN 978-86-7552-049-8.. (издање из 2011)
  • Човек који је убио лептира, роман, СКЦ, 1996.
  • Слутња андроида, збирка прича. 2003. ISBN 978-86-83577-04-0..
  • Black Blossom, роман, Prime Books. 2005. ISBN 978-1-894815-90-1.. и. ISBN 978-1-894815-90-1..
  • Последњи Србин, роман, „Алнари“. 2009. ISBN 978-86-7710-414-6..
  • Отисак звери у пепелу, збирка прича, „Тардис“. 2009. ISBN 978-86-6099-009-1.. [1]
  • Слободанида, роман, „Еверест медиа“. . Београд. 2014. pp. 226. ISBN 978-86-7756-040-9. .[8]

Важније антологије и књижевни избори уреди

  • Тамни вилајет 1, Знак Сагите, Београд, 1987.
  • Тамни вилајет 1а, Знак Сагите, Београд, 1987.
  • Тамни вилајет 2, Знак Сагите, Београд, 1992.
  • Тамни вилајет 3, Знак Сагите, Београд, 1993.
  • Тамни вилајет 4, Знак Сагите, Београд, 1996. и. 2011. ISBN 978-86-7756-008-9..
  • Нова српска фантастика, СИЦ. . Београд. 1994. ISBN 978-86-7339-018-5. .
  • „Фантастична реч“, Књижевна реч, бр. 492/493, Београд, 1997.
  • Трифид, аутори: Драган Р. Филиповић, Горан Скробоња и Бобан Кнежевић; Књижара „Алан Форд“. . Београд. 2001. ISBN 978-86-83577-01-9. .

Референце уреди

  1. ^ Живковић, Зоран. Одредница „Кнежевић Бобан“, у: Енциклопедија научне фантастике 1 (А-Љ). 1990. ISBN 978-86-07-00494-2. стр. 369.
  2. ^ Одредница "Yugoslavia", New Encyclopedia of Science Fiction, by Peter Nicholls (Editor), John Clute (Editor). 1993. ISBN 978-1-85723-124-3. стр. 1361-1362.
  3. ^ Миловановић, Миодраг. „Кратак прилог за историју српске научне фантастике“ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2014), Арт-анима, сајт посвећен фантастичној књижевности (изворно објављено у часопису Ubiq, бр. 4, Загреб, 2009).
  4. ^ Bishop, Kirsten J. Quotation from the back cover of U.S. edition Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2014), Black Blossom, by Boban Knezevic at Wildside Press
  5. ^ Publishers Weekly. "Black Blossom", Amazon.com
  6. ^ Morgan, Cheryl. "Found in Translation – Boban Knežević plays with Serbian folk tales", Emerald City, Fantasy and Science fiction, December 2004
  7. ^ Зупан, Здравко. „Преминуо Ратомир Петровић Раца“, Стрипвести, Нови Сад, 7. 6. 2013.
  8. ^ „'Слободанида' по први пут међу Србима“, Б92, Београд, 12. 12. 2014.

Литература уреди

  • Зелић, Павле и др. „Бобан Кнежевић, монолит српске фантастике“, Градина број 19/2007.
  • Стефановић, Зоран. „Слободан и помало отпадник“. У: Кнежевић, Бобан. Слутња андроида, изабране приче, 2003.

Спољашње везе уреди