Бован (Алексинац)

Бован
Бован;
	Главна улица у Бовану
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Алексинац
Становништво
— 2011.	554
Географске карактеристике
Координате	43° 38′ 03″ С; 21° 43′ 05″ И / 43.634166° С; 21.718166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	286 m
	Бован Бован на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака	AL

Бован је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 554 становника (према попису из 1991. било је 690 становника).

Бован лежи поред истоименог језера, између Сокобањске и Алексиначке котлине у Бованској клисури, која спаја Сокобањску котлину са Јужним Поморављем.

Историја уреди

Судећи по имену које је првобино гласило Болван, насеље је старосрпско из раног средњег века. Болван је старословенска реч и знаци кип. Име указује да је ту постојало насеље из времена старе словенске вере са храмом у коме се налазио кип неког божанства.^[1]

У Бовану је било главно складиште соли која је долазила из Угарске. Године 1395. кнегиња Милица одредила је да се манастиру Св Пантелејмон на Светој гори даје годишње из Бована 500 "крушаца" соли. У то време помиње се Бован као погранична тврђава. У пролеће 1413. заузео је Бован султан Муса, а у новембру 1443. потукао је Хуњади са удруженом српском и мађарском војском у његовој близини турску војску.

Код села Бован налази се Јеринин град, настао вероватно на месту римског каструма Praesidium Pompei. Не зна се кад је основан. Био је то мањи град издужене правоугаоне основе, озидан каменом. Очувано је нешто зидова у рушевинама. Најбоље се држи прва кула, још увек висока преко 5 метара.

Демографија уреди

У насељу Бован живи 491 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 49,1 година (47,8 код мушкараца и 50,4 код жена). У насељу има 181 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.084
1953.	1.055
1961.	1.033
1971.	911
1981.	821
1991.	690	680
2002.	554	570

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	554	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	1
80+	9	20
75—79	12	25
70—74	18	21
65—69	25	23
60—64	30	27
55—59	26	20
50—54	23	26
45—49	22	17
40—44	13	15
35—39	12	13
30—34	10	12
25—29	15	8
20—24	16	18
15—19	15	11
10—14	7	12
5—9	10	8
0—4	6	7
Просек :	47,8	50,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	194	193	191	188	177	164	181

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	47	42	37	19	5	5	0	0	0	3,06

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	247	53	159	31	4
Женски	257	32	166	56	3
УКУПНО	504	85	325	87	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	125	56	0	7	21
Женски	58	37	0	0	6
УКУПНО	183	93	0	7	27
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	6	9	3	1
Женски	0	0	7	0	1
УКУПНО	7	6	16	3	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	2	8
Женски	1	0	0	1	3
УКУПНО	1	0	3	3	11
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	0
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	2	0	0	2