Божидар Димитров
Божидар Димитров Стојанов (буг. Божидар Димитров Стоянов; Созопол, 3. децембра 1945 — Софија, 1. јул 2018) био је бугарски историчар и политичар. Био је директор Националног историјског музеја у Софији (1994–1998, 2001–2009). Од августа 2009. министар је за Бугаре у иностранству (без портфеља).
| Божидар Димитров | |
|---|---|
 министар без портфеља (ГЕРБ) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. децембар 1945. |
| Место рођења | Созопол, Краљевина Бугарска |
| Датум смрти | 1. јул 2018. (72 год.) |
| Место смрти | Софија, Бугарска |
| Универзитет | Софијски универзитет |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Грађани за европски развој Бугарске |
Породица уреди
Рођен је у црноморском граду Созополу у породици избеглица из турске Источне Тракије током Другог балканског рата. Ожењен је Маријом Канчевом (буг. Мария Кънчева). Имају једну кћерку.
Научно дело уреди
Божидар Димитров је написао књигу Десет лажи македонизма, у којој сматра да је побио званичну идеологију Бивше Југословенске Републике Македоније о постојању посебне македонске нације у Вардарској Македонији, различите од бугарске.
Јула 2009. био је изабран за народног посланика партије ГЕРБ.
Изјаве уреди
Божидар Димитров сматра Србе и Хрвате практично једним народом, који говори једним језиком - српскохрватским.[1]
Божидар Димитров сматра да у БЈРМ сада живе само Бугари (после питања једног гледаоца да ли су живели у 19. веку у Македонији само Бугари), мада се они тамо другачије називају и сматра се да већини њих је мало испран мозак.[2].
Божидар Димитров је рекао својој гошћи, чија књига (о Бугарима у Голом Брду) није се допала у Скопљу, да је ово сјајна оцена - једна књига је врло тачна и добра, у случајима када је мишљење Скопља, скопских институција (универзитета и академија) негативно.[3]
Према Божидару Димитрову су сви скопски историчари без изузетка фалсификатори.
Дело уреди
Написао је више од 20 монографија:
- „Християнството в българските земи. Български манастири“ (2001)
- „Българите и Александър Македонски“ (2001)
- „Българите — първите европейци“ (2002)
- „България и Папството“ (2002)
- „Аполония Понтика“, издателство Свети Климент Охридски, С. 2004. ISBN 978-954-07-1955-9.
- „Седемте древни цивилизации в България“ (2005)
- „Войните на България за национално обединение“ (2006)
- „Светослав Тертер. Цар на българите (1300—1321)“ (2006)
- „Десетте лъжи на македонизма“, издателство Свети Климент Охридски, С., 2006
- „Десетте лаги на македонизмот“, изд. Блаже Конески, Струмица (2006)
- „Българската християнска цивилизация и българските манастири“ (2007)
- „Македония — свещена българска земя“ (2007)
- „12 мита в българската история“ (2007)}-
Референце уреди
- ^ Памет Българска Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2009), 5. децембра 2009, 27:57-28:03 : ... сърби и хървати, които практически са един народ - говорят на един език; сърбохърватски се нарича
- ^ Памет Българска[мртва веза], 30. јануара 2010, 54:21-54:30: - потвърждава това, че в Македония по време на Възраждането са живели само българи. (Б. Д.) - Ама те и сега живеят само българи, само че се наричат другояче. И една голяма част от тях, за съжаление по-голямата част, са малко с промити мозъци.
- ^ Памет Българска Архивирано на сајту Wayback Machine (18. фебруар 2010), 13. февруара 2010, 53:30-53:53: тази оценка е блестяща. Книгата значи е много точна ... Когато имате отрицателно мнение от Скопие, скопски институции имам предвид (дали ще е университет или Академия на науките, няма значение), това означава, че книгата Ви е много добра.
