Борислав Пелевић
Борислав Пелевић (Бубље код Пећи, 22. новембар 1956 — Београд, 25. октобар 2018) био је српски политичар. Пелевић је био самостални народни посланик и председник странке Сабор српског јединства. Био је добровољац и један од команданата Српске добровољачке гарде.
| Борислав Пелевић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. новембар 1956. |
| Место рођења | Бубље, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 25. октобар 2018. (61 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Држављанство | српско |
| Народност | Србин |
| Религија | хришћанин (православац) |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Странка српског јединства (1993—2008, 2013—2018) Независни политичар (2012—2013) Српска напредна странка (2008—2012) Српска радикална странка (2008) Савез комуниста Југославије |
Биографија уреди
По образовању је доктор наука.
Био је један од команданата Арканових Тигрова и члан Председништва Српске напредне странке, сада је самостални народни посланик у скупштини Републике Србије. Доктор је наука из области спортског менаџмента и професор на Високој спортској и здравственој школи у Београду на предметима Менаџмент спортских такмичења и Увод у менаџмент.
Жељко Ражнатовић Аркан је основао Странку српског јединства у јесен 1993. године. Након Аркановог убиства на чело странке долази његов кум Пелевић. Странку је уз Пелевића водио и Драган Марковић Палма, који се одвојио 2003. године и основао Јединствену Србију. ССЈ се касније утопила у Српску радикалну странку. Након сукоба унутар радикала, у јесен 2008. године, Пелевић се приклања Николићу и његовој Српској напредној странци (скраћено СНС).
Из напредњака је иступио августа 2012. године, тврдећи да је незадовољан политиком нове власти (предвођене СНС) према Косову.
Као добровољац је учествовао у ратовима 1991-1995. и два пута је тешко рањаван. Одликован је Сребрном и Златном медаљом за храброст „Милош Обилић”.
Тим који помаже одбрану Војислава Шешеља поднео је Тужилаштву за ратне злочине Србије кривичну пријаву против Борислава Пелевића за злочине у Зворнику 1992. Неколико сведока у процесу против лидера радикала пред Хашким трибуналом тврдили су да су за злочине у Зворнику, који се стављају на терет Шешељу, одговорни припадници Српске добровољачке гарде.[1] Пелевић је узвратио кривичном пријавом против троје функционера Српске радикалне странке, Гордане Поп Лазић, Марине Рагуш и Петра Јојића због тога што су га лажно оптужили за ратни злочин.[2] Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије одбацило је све наведене оптужбе против Пелевића као неосноване.
Десет година је био главни и одговорни уредник часописа „Карате РИНГ“.
Подигао је цркву посвећену Светом цару Лазару, као своју задужбину, на Тари, у селу Заовине, заселак Секулићи.[3]
Преминуо је 25. октобра 2018. године у Београду, после дуже болести.[4]
Спорт уреди
На институту за спорт и физичку културу ИНСЕП у Паризу, 1986. и 1987. године дипломирао је борилачке спортове, смер савате бокс. Носилац је Сребрне рукавице, највишег звања у саватеу. Мајстор је каратеа - црни појас 4. дан а звање је добио полагањем пред комисијом чији је председник био прослављени селектор и тренер енглеске карате репрезентације, Тики Донован. Тренирао је карате клуб „Партизан“, са којим је освојио титулу шампиона Србије.
У два мандата је био члан Председништва Југословенског олимпијског комитета. Био је члан Председништва Спортског савеза Србије.
Био је дугогодишњи председник Кик-бокс савеза Југославије (YUKICK), а сада је председник Кик-бокс савеза Србије и председник најуспешнијег кик-бокс клуба „Црвена звезда-Делије“.
Основао је први кик бокс клуб у Србији где се тренирао фул контакт и савате бокс. Био је Председник Светске кик бокс федерације WAKO и Председник судијске комисије Светске федерације.
Дела уреди
Објавио је књиге:
- „Кик бокс - Теорија и методика“ 1997,
- „Менаџмент спортских такмичења“,
- „Кроз историју Косова и Метохије“ и
- „Распето Косово и Метохија“.
Референце уреди
- ^ Borislav Pelević | Glas javnosti, Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Pelević podneo tužbu protiv radikala - Kurir Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2010), Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „Умро, а гради цркву („Е-новине“, 12. јул 2012)”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2014. г. Приступљено 12. 01. 2013.
- ^ Preminuo Borislav Pelević
