Борнео
Борнео, који у Индонезији називају Калимантан (малајс. Borneo), (инд. Kalimantan), има површину од 743.330 km², па је треће по величини острво (иза Гренланда и Нове Гвинеје) на свету. Налази се усред Индонезијског архипелага, а политички је подељен између Индонезије, Малезије и Брунеја. Припада групи Великих Сундских острва.[1] Приближно 73% острва је индонезијска територија.
 Борнео | |
  Борнео | |
| Географија | |
|---|---|
| Координате | 1° С; 114° И / 1° С; 114° И |
| Архипелаг | Велика Сундска острва |
| Површина | 743.330 km2 |
| Обала | 4.971 km |
| Висина | 4.095 m |
| Највиши врх | Кинабалу |
| Администрација | |
ИДН | |
МЛЗ | |
БРУ | |
| Демографија | |
| Становништво | 19804064 (2010) |
| Густина ст. | 26,64 стан./km2 |
Географија уреди
Обала острва је због мочварних шума мангрова релативно неприступачна, што као последицу има и слабу насељеност обала. Чак нити већина река нису (због морских наноса) приступачне с морске стране. Велика подручја су још увијек покривена густим прашумама.
Од крајњег северног дела острва, Кап Сампанмангио, па до северозападног краја на Кап Дату пружа се дугачак брдски ланац. На централној висоравни издиже се више група брда окружених равницама.[3] Највиша тачка на острву је врх Кинабалу (4.101 метара над морем) и налази се на североистоку. Брда од гранита и шкриљца су претежно на западном делу Борнеа. Највећи речни систем је Капуас у Западном Килимантану, са дужином од 1000 km.[4] Друге главне реке су Махакам у Источном Калимантану (920 km),[5] Барито у Јужном Калимантану (900 km),[6] Рајанг у Сараваку (565 km)[7] и Кинабатанган у Сабаху (560 km).[8]
Обала је дугачка 4.971 км. Није јако разуђена, али ипак има неколико добрих и сигурних залива у којима су луке. Пре него што су нивои мора порасли на крају задњег леденог доба, Борнео је био део азијске копнене масе, формирајући са Јавом и Суматром горска подручја полуострва које се протезало источно од данашње Индокине. Јужно кинеско море и Тајландски залив сад прекривају бивше низијске делове полустрва. Дубље воде које раздвајају Борнео од суседног Сулавесија су спречавале копнену везу са тим острвом, чиме је креирано раздвајање познато као Воласова линија између биолошких региона Азије и Аустралије-Нове Гвинеје.[9][10]
Западно од Борнеа су Анамба острва.
Клима уреди
Клима Борнеа је изражено тропска.[11] Просечна температура колеба од 27,7 °C у јулу и 26,7 °C у октобру. Већи јужни део Борнеа има изражено једно сушно и једно кишно раздобље, док су на северу по два таква раздобља.
Становништво уреди
На Борнеу живи 19.804.064 (стање 2010) па тиме и густину становништва од само 26,65 становника на km².
Становништво на острву чине народ Дајака, Малајци и Кинези. Већину малајског становништва чине потомци Деутеро Малајаца, који су, историјски гледано, стигли на Борнео у другом валу насељавања острва из Азије преко Малајског полуострва.
У унутрашњости Борнеа живе Пенани, групе ловаца и сакупљача, који етнолошки припадају тако званим Прото Малајцима, који су на острво стигли у првом таласу насељавања малајско-индонезиских насељеника.
У неким рубним обалним подручјима могу се срести насеља народа Оранг Лаута. Због њиховог скиталачког начина живота који се најчешће одвија готово искључиво на чамцима, староседелачко становништво их често назива и морским Циганима, што је с једне стране погрдно, а с друге нетачно, јер немају никакву сродност с Ромима на које се често односи тај назив.[12]
Надаље, у унутрашњости Борнеа живи, према процени, око 240.000 припадника народа Ибан.
Већина становништва Калимантана су или муслимани или анимисти. Постоји и хришћанска мањина. Око 15% Дајака су прешли, барем формално, на хришћанство у оквиру мисионарских покушаја током 19. века.
Историја уреди
Током златног раздобља Малајског султаната Брунеј од 15. до 17. века, а након пропасти Малачког царства с подручја Југоисточне Азије, они су владали целим острвом. Касније су северни део Борнеа контролисали малајски Сулу султанати (1473—1899) с изузетком појединих подручја која су била под контролом Сјеверне Борнео Компаније. Подручје под контролом Брунејског султаната је с временом на разне начине дошло под контролу британске породице Брук.
У раном 19. веку британски и холандски колонизатори се споразумевају о кориштењу лука под њиховом контролом. Источни део Борнеа контролишу холандски а западни британски трговци (слично, Малака је дата на управу Британцима у замену за разне луке на Јави, док је Суматра дата на управљање Холанђанима)
смеђе: Малезија
жуто: Индонезија
За време Другог светског рата Јапан је окупирао Борнео (1941—1945) и десетковао домаћу малајску популацију, а нарочито интелектуалце, укључујући и постојеће султанате на Калимантану.
У раздобљу између 1962. и 1966. Малезија и Индонезија су имали озбиљне спорове око Борнеа, а у данашње време се Филипини споре с Индонезијом око територија на северу острва.
Природна богатства уреди
Од природних богатстава на острву има угљеника и нафте, док се од пољопривредних производа узгаја, односно придобива копра, саго и каучук. На југоистоку се узгаја бибер. Врло је значајно и шумска богатства (сеча скупоцених тропских стабала). Због готово неконтролисане сече драгоцених кишних шума Индонезија се на међународној равни нашла изложена озбиљним критикама.
Политичка подела уреди
Политички, Борнео је подељен на султанат Брунеј, малезијске покрајине Саравак и Сабах, те индонезијске провинције Калимантан Барат, Калимантан Тенгах, Калимантан Селатан и Калимантан Тимур. Тиме је Борнео једино острво који је подељен између три државе (Списак подељених острва).
Економија уреди
Економија Боренеа првенствено зависи од пољопривреде, сече шума и рударства, нафте и гаса, и екотуризма.[13] Економија Боренеа је посебно зависна од производних сектора нафта и гаса, и земља је постала један највећих нафтних произвођача у југоисточној Азији. Малезијске државе Саба и Саравак су врхунски извозници дрвене грађе.[13] Саба је исто тако позната као пољоприврени произвођач гуме, какао зрна, и поврћа, и по свом рибарству, док обе Саба и Саравак извозе течни природни гас (LNG) и нафту. Индонезијска провинција Калимантан је углавном зависна од рударских сектора.[13]
Референце уреди
- ^ Marchetti, Donna (2. 8. 1998). „Borneo's Wild Side”. The New York Times. Приступљено 20. 6. 2017.
- ^ „An Awesome Island”. Borneo: Island in the Clouds. PBS. Приступљено 11. 11. 2012.
- ^ Aubert, M.; Setiawan, P.; Oktaviana, A. A.; Brumm, A.; Sulistyarto, P. H.; Saptomo, E. W.; Istiawan, B.; Ma’rifat, T. A.; Wahyuono, V. N.; Atmoko, F. T.; Zhao, J.-X.; Huntley, J.; Taçon, P. S. C.; Howard, D. L.; Brand, H. E. A. (децембар 2018). „Palaeolithic cave art in Borneo”. Nature (на језику: енглески). стр. 254—257. doi:10.1038/s41586-018-0679-9.
- ^ Tan et al. 2015, стр. 286
- ^ Tomascik, Tomas (1997). The Ecology of the Indonesian Seas. Oxford University Press. стр. 54. ISBN 978-0-19-850186-2.
- ^ Tan et al. 2013, стр. 338.
- ^ Tropical River Fisheries Valuation: Background Papers to a Global Synthesis. WorldFish. 2008. стр. 218. ISBN 978-983-2346-61-6.
- ^ Tietze 2007, стр. 131.
- ^ Taylor, James Allan (1984). Biogeography: Recent Advances and Future Directions. Rowman & Littlefield. стр. 178. ISBN 978-0-389-20507-4.
- ^ Zubi, Teresa (25. 10. 2015). „Wallacea”. Starfish. Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г. Приступљено 26. 5. 2017.
- ^ Linden, Eugene (2011). The Ragged Edge of the World: Encounters at the Frontier Where Modernity, Wildlands and Indigenous Peoples Meet. Penguin Publishing Group. стр. 30. ISBN 978-1-101-47613-0.
- ^ „BMC evolutionary biology”. BMC evolutionary biology (на језику: енглески). 2001. Приступљено 26. 9. 2020.
- ^ а б в „Borneo » City Info » Economy”. Borneo.com. Архивирано из оригинала 27. 5. 2017. г. Приступљено 28. 5. 2017.
Литература уреди
- Linden, Eugene (2011). The Ragged Edge of the World: Encounters at the Frontier Where Modernity, Wildlands and Indigenous Peoples Meet. Penguin Publishing Group. стр. 30. ISBN 978-1-101-47613-0.
- Taylor, James Allan (1984). Biogeography: Recent Advances and Future Directions. Rowman & Littlefield. стр. 178. ISBN 978-0-389-20507-4.
- Tropical River Fisheries Valuation: Background Papers to a Global Synthesis. WorldFish. 2008. стр. 218. ISBN 978-983-2346-61-6.
- Tropical River Fisheries Valuation: Background Papers to a Global Synthesis. WorldFish. 2008. стр. 218. ISBN 978-983-2346-61-6.
- Tietze, Uwe (2007). Credit and Microfinance Needs in Inland Capture Fisheries Development and Conservation in Asia. Food & Agriculture Org. стр. 131—. ISBN 978-92-5-105756-8.
- Tan, Khee Giap; Amri, Mulya; Low, Linda; Tan, Kong Yam (2013). Competitiveness Analysis and Development Strategies for 33 Indonesian Provinces. World Scientific. стр. 338. ISBN 978-981-4504-86-7.
- Tomascik, Tomas (1997). The Ecology of the Indonesian Seas. Oxford University Press. стр. 54. ISBN 978-0-19-850186-2.
- Tan, Khee Giap; Merdikawati, Nurina; Amri, Mulya; Berger, Blake Harley (2015). 2014 Annual Competitiveness Analysis and Development Strategies for Indonesian Provinces. World Scientific. стр. 286. ISBN 978-981-4730-43-3.
- L. W. W Gudgeon; Stewart, Allan (1913), British North Borneo / by L. W. W. Gudgeon ; with twelve full-page illustrations in colour by Allan Stewart, Adam and Charles Black
- Redmond O'Hanlon (1984). Into the Heart of Borneo: An Account of a Journey Made in 1983 to the Mountains of Batu Tiban with James Fenton. Salamander Press. ISBN 978-0-9075-4055-7.
- Hansen, Eric (1988). Stranger in the Forest: On Foot Across Borneo. Century. ISBN 978-0-7126-1158-9.
- Gordon Barclay Corbet; Hill, John Edwards (1992). The mammals of the Indomalayan Region: a systematic review. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854693-1.
- Pelton, Robert Young (1995). Fielding's Borneo. Fielding Worldwide. ISBN 978-1-5695-2026-0.
- Ismail, Ghazally (1996—2001). A Scientific Journey Through Borneo. Kota Samarahan: Universiti Malaysia Sarawak.
- Wong, K. M.; Chan, Chew Lun (1997). Mount Kinabalu: Borneo's Magic Mountain: An Introduction to the Natural History of One of the World's Great Natural Monuments. Kota Kinabalu: Natural History Publications. ISBN 978-983-812-014-2.
- Lau, Dennis (1999). Borneo: a photographic journey. Travelcom Asia. ISBN 978-983-99431-1-5.
- Wassner, John (2001). Espresso with the Headhunters: A Journey Through the Jungles of Borneo. Summersdale. ISBN 978-1-84024-137-2.
- Hall, Less S.; Greg Richards; Mohamad Tajuddin Abdullah (2002), „The bats of Niah National Park, Sarawak”, The Sarawak Museum Journal
- Mohd Azlan J.; Ibnu Martono; Kartono, Agus P.; Mohamad Tajuddin Abdullah (2003), „Diversity, Relative Abundance and Conservation of Chiropterans in Kayan Mentarang National Park, East Kalimantan, Indonesia”, The Sarawak Museum Journal
- Abdullah, Mohd Tajuddin (2003), Biogeography and variation of Cynopterus brachyotis in Southeast Asia (PhD thesis изд.), Brisbane: University of Queensland
- Catherine Karim; Andrew Alek Tuen; Mohamad Tajuddin Abdullah (2004), „Mammals”, The Sarawak Museum Journal
- Hall, Less S.; Grigg, Gordon G.; Craig Moritz; Besar Ketol; Isa Sait; Wahab Marni; M.T. Abdullah (2004), „Biogeography of fruit bats in Southeast Asia”, The Sarawak Museum Journal
- Holley, Stephen (2004). A White Headhunter in Borneo. Kota Kinabalu: Natural History Publications. ISBN 978-983-812-081-4.
- Wild Borneo: The Wildlife and Scenery of Sabah, Sarawak, Brunei, and Kalimantan. New Holland Publishers. 2006. ISBN 978-1-84537-378-8.
- Mel White (новембар 2008), Borneo's Moment of Truth, National Geographic
- Nieuwenhuis, Anton Willem (2009). Quer durch Borneo (на језику: Dutch). BoD – Books on Demand. ISBN 978-3-86195-028-8.
- G. W. H. Davison (2010). A Photographic Guide to Birds of Borneo: Sabah, Sarawak, Brunei and Kalimantan. New Holland. ISBN 978-1-84773-828-8.
- John Mathai (2010), Hose's Civet: Borneo's mysterious carnivore, Nature Watch 18/4: 2–8
- John Mathai; Jason Hon; Ngumbang Juat; Amanda Peter; Melvin Gumal (2010), Small carnivores in a logging concession in the Upper Baram, Sarawak, Borneo, Small Carnivore Conservation 42: 1–9
- Francis, Charles M. Photographic Guide to Mammals of South-East Asia (2013). A. Bloomsbury Publishing Plc. ISBN 978-1-84773-531-7.
Спољашње везе уреди
- Environmental Profile of Borneo – Background on Borneo, including natural and social history, deforestation statistics, and conservation news.
