Бранко Богуновић

четнички војвода

Бранко Бране Богуновић (Дрвар, 24. новембар 1911Шибеник, 1945) био је четнички борац, који је поникао из великог српског братства Богуновића.

Бранко Богуновић
Бранко Богуновић
Лични подаци
НадимакБране
Датум рођења(1911-11-24)24. новембар 1911.
Место рођењаДрвар, Аустроугарска
Датум смрти1945.(1945-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (33/34 год.)
Место смртиШибеник, ДФ Југославија
Војна каријера
Служба19411945
РодПешадија
ЈединицаДинарска четничка дивизија

Други светски рат уреди

За време Другог светског рата био је помоћник команданта Динарске дивизије, а због својих ратничких подвига и заслуга, добио је од српске православне цркве „Светог Петра“ у Доњем Тишковцу старо и веома престижно одело (види фотографију), које је (пре њега) најпре носио војвода/сердар Милован Павасовић у устанку 1715. године, односно касније и војвода Голуб Бабић у устанку 1875. године.

Поп Момчило Р. Ђујић (1907—1999) је управо на предлог (на самом почетку устанка у Крајини) Богуновића предложен за команданта Динарске четничке дивизије, а том приликом је од стране присутних народних првака сам Богуновић изабран за помоћника команданта Динарске дивизије.

 
Бранко Богуновић и мајор Милан Цвјетићанин са Италијанима у Босанском Грахову 1942.

Бранко Богуновић је рођен 24. октобра 1911. године у Дрвару, где је одрастао и завршио основну школу. Средње образовање добио је у Бањој Луци, потом је војни рок одслужио у ваздухопловству у Сарајеву и после тога постао чувар државних шума у шумској дирекцији у Дрвару. Његови родитељи, Илија и Јованка, доселили су у Дрвар из Лике, из села Суваје код Срба. Имао је четири брата и три сестре: Љубу, Миту, Уроша, Николу, Милеву, Наталију и Душанку. Био је ожењен са Милком Башић, из села Каменице са којом је имао сина Душана (Душка). Урош Богуновић (1914-2006), Бранков рођени брат, био је партизански генерал, који је чак проглашен и за народног хероја.

Велику породицу Илије Богуновића рат је потпуно распарчао. Бранко је био командант четничког корпуса Гаврило Принцип, брат Урош, командант Шесте крајишке партизанске бригаде, а Мита, за време устанка против усташа, командант Гламочког устаничког фронта. Кад је дошло до сукоба између четника и партизана, Мита се потпуно неутралисао. Пошто је познавао људе и пределе Грахова, ишао је по селима, саветовао народ, окупљао и организовао чете у борби против усташа и комуниста.

Бранко Богуновић је рањен приликом пробоја блокаде у Пађенима, 4. децембра 1944. године, пошто је покушао убацивање у партизанску позадину на Динари. Убрзо по рањавању, 1945. године, партизани су га заробили и убили.

Његова жена Милка преминула је 6. маја 2016. године[1] а њихов син Душан преминуо је 12. новембра 2020. године.[2]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „У сећање: Милка Богуновић (1921-2016)”. Архивирано из оригинала 11. 07. 2020. г. Приступљено 16. 11. 2020. 
  2. ^ Читуља Душана Богуновића

Литература уреди

Спољашње везе уреди